Имиџ важнији од демократије

14 европских земаља је, по подацима ПССЕ учествовало у стварању тајних затвора у САД. Међутим, само у једној од њих су се одлучили да ствар доведу до суда. Бивши шеф пољске обавештајне службе Збигњев Сементковски је оптужен због организације на територији земље незаконитог затвора ЦИА. Слична оптужница може бити подигнута и против бившег премијера Лешека Милера. У другим земљама ЕУ је ово питање успешно игнорисано.

Европа не воли да износи пред људе свој прљав веш, објашњава стручњак Центра за политичку конјунктуру Русије Евгенија Војко.

Лидери земаља Европске уније се позиционирају као политичари, који се посебно осетљиво односе према проблему права и слобода човека. По правилу, то је управо оно што захтевају од других држава. Зато би за земље ЕУ био пораз њиховог имиџа да објаве информације о затворима ЦИА. Тим пре ако се има у виду да Европи тренутно не цветају руже.

Заправо, сам проблем ЕУ више не може да игнорише. Подаци о томе да су у Европи били лоцирани тајни затвори ЦИА у којима су незаконито држани, а понекад и мучени људи осумњичени за тероризам, нису се појавили јуче. Њихово постојање је још у септембру 2006. године потврдио председник САД Џорџ Буш. Сад су удео јавности постале конкретне адресе, између осталог, у Литванији, Румунији и Пољској. Познати су аеродроми у Финској, Данској и Норвешкој који су учествовали у превозу заточеника ЦИА. Само у Литванији је дошло до истраживања пред суђење, а Скандинавци га још нису ни започели. И једино је Пољска признала своје везе с ЦИА.

Коментари пољског политичког аналитичара Зигмунда Ђенчоловског.

Наравно, збуњени смо у нагађањима. То је било процуривање информација из јавног тужилаштва. И јасно нам је да се оваква процуривања организују због неких политичких разлога. Прича везана за затвор ЦИА у Пољској је изазвала негодовање у друштву. Јасно је да су Сједињене Државе наш савезник, али дати савезнику могућност да мучи своје сужње на територији наше земље је за велики део пољског друштва неприхватљиво. С друге стране, прашина која се дигла у вези с овим процесом може представљати покушај владајуће странке „Грађанска платформа“ да сакрије друге непожељне догађаје, тачније, реформу пензионог система.

Истрага овог предмета у Пољској се одуговлачи још од 2008. године – обавештајна служба баш нерадо дели информације с другима. Зато нема смисла надати се брзом завршетку процеса. Међутим, Варшава више неће одустати од овог процеса, али тешко да ће ови процеси послужити као преседан за друге земље. Питање сопственог имиџа ће за Европу, највероватније бити важније од демократских вредности.