Дани(ј)ел Симић: За ратницима се не плаче

Разводник

Десетар

Млађи водник

Водник

Старији водник

Старији водник прве класе

Заставник

Заставник прве класе

Потпоручник

Поручник

Капетан

Капетан прве класе

Мајор

Потпуковник

Пуковник

Генерал-мајор

Генерал-потпуковник

Генерал-пуковник

Генерал армије

Маршал

Овако ми је покојни стари нанизао, када сам га питао како иду чинови у војсци. Пецали смо рибу на вјештачком језеру тенковског полигона на Мањачи. Мислим да је тада био фришак мајор, а ја сам га, под утиском те промјене и финиша субординацијског низа, упитао:

- Тата, тата, а кад ћеш ти бити генерал?
- Вјероватно никада. Одговорио је мирно, промијенио мамац на удици и опет забацио.
- Како мислиш - никада?!
- Па лијепо, сине. Како да ти кажем. Немам родбину или кумове у Генералштабу, не водим шефове кући на ручак... вјероватно никада. Закључио је једнако смирено, ни не гледајући у моје запањено лице. Ловио је рибу, на коју сам тако зинут и разрогачен личио.

Био сам потпуно пренеражен. Ти аргументи о везама и дупеувлакаштву, мени нијесу значили ништа. Уопште нијесам био кадар да појмим како неко може да има обе руке, ноге, разумну тинтару и жељу; а да се нешто опет не може постићи. И то – никад!

Као и сваком дјечаку, отац ми је био готово па свемогуће биће. Зато ме дубоко погодила та његова мисао. Још више ме љутила помиреност којом је то изговорио, као да је телеграф пловка, којим му рибе куцају са дна, најбитнија порука на свијету.

Није ми падало на памет да прихватим такве глупачке аргументе за предају судбини, коју други пишу кумовским протекцијама. Поготово да је нешто – никада! Нема тога што се не може.

Када је 1992. из Модриче честитао свим Србима Видовдан и пожелио сретан пут правцем којим су управо прошли тенкови, знао сам да сам био у праву.

Али, Новица је био такав. Није се гурао. Није се улизивао. Није се промовисао. Ишло је то до немара према самом себи. Чак је и заповједништво тактичком групом која је пробијала коридор кроз Посавину добио, јер су га четворица прије њега одбила.

Био је то напросто човјек који не би никад био генерал, да није било рата. И поносио се тим.

Нормално да такав није био занимљив медијима, па је у рату био примјећен од оних који нијесу ратовали, таман колико и Бања Лука у односу на Пале. Неки други су били славни, што му је добро дошло кад су почели да униформисане жртвују на олтару у Хагу.

Тамо га нијесу успјели одвести, осим као свједока. А није да се нијесу трудили. Да ли зато што су се задовољили тиме да више није препрека „заједничкој војсци“ и пустили га да из пензије гледа разградњу онога за шта је крвавио гаће? Можда зато што га политика никад није озбиљно привукла, а неки кажу да је то зато јер му ништа и нијесу могли наћи? Па ни намјестити.

Немам вам ја појма о томе.

Има пуно људи којима је он био ово или оно. Мени је био само ћаћа.

И то добар.

Од свега, најжалије ми што оде, а да има само два унучета. Лично ћу се постарати да што прије изједначимо и поново поведемо у овој утакмици са смрћу. Да га ја сад нешто даље хвалим нити има смисла, нити би ми ко вјеровао. Прихватам све оптужбе за непотизам.

Е, мој Новице.

Трудићу се да будем бољи човјек, да чувам и пренесем даље оно што сам од тебе научио.

Путуј ратниче и не брини за фронт!

------------------------------

ИНТЕНДАНТУРА

Злоупотребљавам свој утицај на овом уваженом гласилу, да се у име породице захвалим његовим ратним друговима, предсједнику Републике, ресорном министру, предсједнику БОРС и свима онима који су се уз нас нашли од 2. марта 2012. до данас.

Ово наведено изнад интендантског поднаслова ми се, отприлике, само у првом лицу, врзмало по глави док је трајала сахрана; а да бих казао оцу као опроштај. Када је дошао ред да се опростим испред породице, пало ми је на памет да би он рекао: Скрати сине, смрзну се народ. Нека иду нешто попити и појести.

И скратио сам. Тако што сам изоставио све.

Исто тако, за ових 36 дана од сахране, вадило ме што и иначе носим црно. Нема шансе да нијесам слушао музику или ишао у град. Нијесам просто тај тип. Зато нијесам ништа написао и објавио осим текста смртовнице.

Од данас ће се то значајно промијенити.

Хвала на пажњи и разумијевању.