Ера беспилотних летелица
Беспилотне летелице представљају један од најактуелнијих праваца у развоју авијације. У Русији су тражене не само од стране војног надлештва. Беспилотне летелице су незамењиве приликом санирања несрећа на тешко приступачним местима, за мониторинг еколошке ситуације или приликом патролирања стања шума и цевовода. Задатак који треба да реше руски конструктори у најближој перспективи је увођење и производња беспилотних пројеката који по својим карактеристикама не заостају за најбољим иностраним моделима.
Данас у конструисању и производњи беспилотних летелица воде САД и Израел. Борбене летелице су се добро показале, на пример, приликом ликвидације терористичких база у Пакистану, Јемену и Сомалији. Број беспилотних летелица у саставу америчких оружаних снага у прошлој деценији је повећан стоструко. СССР је још 70-80-их година прошлог века био један од лидера у производњи оваквих машина. Само Ту-143 на даљинско управљањеје произведено око хиљаду комада, каже водећи научни сарадник Центра за проучавање проблема разоружања, енергетике и екологије Евгеније Мјасников.
„Апарати типа „Рејс“ су успешно решавали обавештајне задатке. Коришћене су и још увек се користе беспилотне мете за израду средстава противваздушне одбране. Кад се данас говори и беспилотним летелицама пре свега се пажња посвећује потпуно новим задацима који се могу решавати захваљујући савременим научно-техничким достигнућима.“
Губитак првенства у производњи беспилотних летелица нове генерације представља повод за прибегавање иностраним произвођачима. 2010. године министарство одбране је дало предност израелским моделима, каже главни уредник часописа „Взљот“ Андреј Фомин.
„Купљена је партија беспилотних летелица и то три различита типа. Као прво, циљ је био савладавање експлоатације овакве технике. Пошто је познато да је Израел напредовао у овом питању. А касније – с циљем њихове производење по лиценци.“
Међутим, и у Русији је у току последње деценије урађено много пројеката за беспилотне авионе и хеликоптере. Зар није боље одрећи се увоза и прећи на производњу домаћих модела? Данас је много продуктивније користити или сопствене изуме или неке заједничке, није занимљиво просто куповати у иностранству, сматра Андреј Фомин.
„Ако правимо авионе, укључујући и суперсоничне, зар не можемо да произведемо малу беспилотну летелицу? Мислим да ће ово питање бити решено у најскорије време.“
Већ има помака у овом правцу. До краја ове године биће обављена испитивања прве ударне летелице компаније „Тупољев“. Руско војно надлештво је такође закључило уговоре с казанским ОКБ „Сокол“ и петербуршком компанијом „Транзас“ за производњу нових апарата. Планирана је производња тешких обавештајних и ударних беспилотних летелица масе од једне до пет тона. Оба апарата ће први пут полетети за две године.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Међународни олимпијски комитет саопштио је да је одлука „заснована на доказима и стручним проценама“...
Невероватно финале у скоку увис обележило је Светско првенство у Токију, а српска атлетичарка Ангелина Топић освојила је бронзану медаљу. Финале је два пута прекидано због јаке кише, али је...
„Када смо добили позив из Бразила да учествујемо на Светском првенству, једино смо селектор и ја веровали да је то оствариво. Говорили су да смо луди, да нећемо успети...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
Na Atletskom stadionu u Kraljevu danas je održan prvi dan Prvenstva Srbije za seniore, uz učešće čak 260 takmičara iz cele zemlje. Publika je uživala u vrhu...
Остале новости из рубрике »
















