Прослава Васкрса
Прослава Васкрса почела је поноћним богослужењима у црквама, а наставља се свечаним јутарњим литургијама на којима се уз молитву и читање Јеванђеља објављује највећа радост хришћанског свијета.
Поноћну васкршњу литургију у Храму Светог Саве на Врачару служио је патријархов викарни епископ хвостански Атанасије.
Србски патријарх Иринеј служи свечану јутарњу ускршњу литургију у Саборној цркви у Београду.
Литургији поред великог броја грађана присуствују премијер Мирко Цветковић, замјеник премијера и министар унутрашњих послова Ивица Дачић, министар вјера и дијаспоре Срђан Срећковић, шеф дипломатије Вук Јеремић, београдски надбискуп Станислав Хочевар.
Патријарх Иринеј је у Васкршњој посланици позвао вјернике да се непрестано моле за браћу и сестре на Косову и Метохији.
"Молимо их да никада не клону духом и да остану верни својој православној вери на свом и нашем прадедовском огњишту", поручио је патријарх.
Централна прослава Васкрса на Косову и Метохији одржава се у храму Светог Димитрија у сјеверном дијелу Косовске Митровице гдје литургију служи епископ Рашко-призренски Теодосије уз саслужење свештенства.
Прва молитва служи се пред затвореним вратима храмова која се отварају тачно у поноћ када се први пут послие Великог петка и Велике суботе, у знак радости васкрсења оглашавају прва звона.
Васкршњим обредима претходи уношење плаштанице са Христовог гроба, која је на Велики петак изнецена пред олтар и коју вјерници цјеливају у дане највеће хришћанске жалости.
Суштину и начело хришћанске вјере објаснио је свети апостол Павле чија је проповијед оснажила и усмјерила новозавјетну вјеру.
У православним хришћанским црквама се на Васкрс отварају Царске двери на олтару чиме се симболично указује да је Исус својим васкресењем побиедио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.
Према јеванђељима, догађај се збио на гробу Христовом, а радосну вијест је женама мироносицама, "Марији Магдалени и другој Марији", саопштио анђео благовјесник Гаврило.
"А лице његово бијаше као муња и одијело његово као снијег", записао је јеванђелист Матеј описујући архангела Гаврила који сједи на "гробном камену" и показује прстом на празан гроб.
"Не бојте се ви, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде, јер устаде као што је казао", записано је у Јеванђељу по Матеју, а слично и у другим јеванђељима која се завршавају порукама нове вјере чију проповијед настављају Христови апостоли.
Према одлукама Никејског сабора (325. године) које до данас поштују све православне цркве, Васкрс треба славити у прву недјељу пуног мјесеца послије прољећхе равнодневнице, али обавезно послије јеврејске Пасхе.
Према хришћанском предању, Исус је умро у дане Пасхе па се у неким језицима овај назив задржао и за празник његовог Васкрсења. Познато је, такође, да су рођење Исуса Христа, његово страдање и васкресење најавили старозавјетни пророци који ће, како проповиједа хришћанство, опет доћи да најаве његов други долазак међу људе.
У књизи Откривења Јовановог којом се завршава Нови Завјет, ти пророци су Илија и Енок и њихов поновни долазак међу људе и страдање треба да најави нови долазак Христов коме се надају Хришћани.
Васкрс је, дакле, покретан празник, који се одређује према природном календару и увек се везује за недјељу са одступањем од 35 дана - од 4. априла до 8. маја.
Васкршње славље је за вјернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која, се према древном обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.
Према предању, прва јаја је цару Тиберију поклонила Марија Магдалена која је у Рим дошла са поруком о Васкрсењу.
Јаје је симбол обнављања природе и живота и као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.
Вјерници, по устаљеној традицији, васкршња јаја боје на Велики петак, када се, иначе, ништа друго не ради, већ су наше мисли упућене на догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму.
Прво обојено јаје оставља се на страну до идућег Васкрса и зове "чуваркућа".
На православним васкршњим иконама и фрескама слика се благовјесник Гаврило на гробном камену, а најљепша представа сачувана је у манастиру Милешеви крај Пријепоља, задужбини србског краља Владислава из 1234. године, која је проглашена за слику претходног миленијума.
Васкрс хришћани славе три дана, па су у календару СПЦ црвеним словом обиљежени Васкршњи понедјељак и Васкршњи уторак.
У СПЦ православни вјерници размјењују поздраве - Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!
- Извор
- vijesti.RS
- / www.vijesti.RS
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Међународни олимпијски комитет саопштио је да је одлука „заснована на доказима и стручним проценама“...
Невероватно финале у скоку увис обележило је Светско првенство у Токију, а српска атлетичарка Ангелина Топић освојила је бронзану медаљу. Финале је два пута прекидано због јаке кише, али је...
„Када смо добили позив из Бразила да учествујемо на Светском првенству, једино смо селектор и ја веровали да је то оствариво. Говорили су да смо луди, да нећемо успети...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
Na Atletskom stadionu u Kraljevu danas je održan prvi dan Prvenstva Srbije za seniore, uz učešće čak 260 takmičara iz cele zemlje. Publika je uživala u vrhu...
Остале новости из рубрике »








