Борбе пијетлова омиљени спорт Ирачана

Гомила окупљена око „склепаног“ ринга узвикује, ишчекујући крв.
Добродошли на борбе пијетлова у Ираку, илегалне, али широко распрострањене, које привлаче на десетине мушкараца од којих се многи кладе, али већина ипак долази само да се забави.
„Долазим овде пет година, бар једном мјесечно", рекао је АФП-у Ахмед Џабар алудирајући на то да је чак и током најжешћих сукоба у Багдаду 2007. и 2008. године био редован гост.
„Никада се не кладим, само гледам - ово је мој омиљени спорт, омиљенији од фудбала или било чега другог на телевизији", рекао је овај 43-годишњи водоинсталатер.
У малој кући са металним кровом у западном Багдаду, борбе се свакодневно организују од 17 до 23 часа. Од јуна до октобра мечева нема, због великих врућина које тада притискају Багдад.
„Арена" се састоји од кружног ринга пречника око три метра, прекривена је црвеним тепихом и окружена сједиштима.
Велики плакат на једном зиду објашњава правила: свака борба има осам рунди, које трају 13 минута. Рунде су одвојене паузом од два минута, тако да борбе трају у просјеку два сата.
Пијетао је изгубио уколико падне три рунде за редом, или ако га други пијетао држи најмање минут за врат. Сваки власник може да прекине меч ако се боји за живот свог пијевца.
А, када се такмичарски дух пробуди, улози постају високи.
У земљи гдје Свјетска банка процјењује да годишњи приход по глави износи 2.340 долара, а незапосленост 17,5 посто, пијетао може да кошта и до 8.000 долара, а стотине долара сваког дана „промијене руке" захваљујући коцкању, иако се и оно сматра неисламским.

Најцјењеније птице су харати - пијетлови турског или индијског поријекла са мишићавим ногама и вратовима. Власници о њима помно брину, уз строгу дијету и тренинг.
„Борбе пијетлова превазилазе регионе и друштвене разлике", рекао је Сафа Абу Хасан.
„Било да је ријеч о војницима, пословним људима и службеницима, потоји атмосфера ентузијазма које нема у другом спорту", додао је Хасан.
Сафа Абу Хасан већ 20 година гледа борбе пијетлова, али ријетко се клади.
У рингу Дакдук и Самам се неуморно боре, скачу у ваздух уз облак перја, док гомила навија. Када се огласи звоно за крај рунде, тренери их узимају, испирају ране, дају им воду и масирају ноге. Опкладе се крећу од три до 100 долара.
Током цијелог меча никоме ни на крај памети нису права животиња.
„Најбољи пијетао кога сам имао звао се Кардаш. Седам мечева за редом је добио", рекао је одгајивач Махмуд, који већ 20 година гаји пијетлове и тренутно их има 17.
„Пијетлови, ипак, на крају умру и то ме растужи. Али, ово је спорт. А у сваком спорту имате побједника и губитника", рекао је Махмуд.