Сирија: четири поља у центру арапског света

Шах и политика – већ дуги низ векова практично је немогуће одвојити их једно од другог. И то није чудно, јер су и саме шаховске фигуре смишљене као имитација војске из VI века. Мењале су се епохе, али је веза која спаја древну игру и најмоћније људе само јачала. У 21. веку играчи нове науке – геополитике – прибегавају овом умећу покушавајући да објасне најсложеније политичке процесе. И ми ћемо покушати да бацимо поглед кроз призму идеалног модела живота, односно шах. 

Дакле, посматрачи ОУН су допутовали у Дамаск како би пратили реализацију плана специјалног посланика ОУН Кофија Анана. И ван граница Сирије се улажу напори за решавање ситуације у Сирији: Москва не престаје да преговара, како с представницима званичног Дамаска, тако и с лидерима сиријске опозиције.

 „Арапско пролеће“ 2011. године спотакло се на сиријском прагу. Лагано је прешло у лето, јесен, зиму – и поново у пролеће. Борба опозиције – како унутрашње, тако и спољне – с режимом Башара Асада није престајала целе ове године. „Демократским покретима“ није успео покушај да се Сирија освоји на брзу руку, као што је то било с Либијом. У чему је тајна такве чврстине Дамаска и зашто су се суседи тако окомили на њега? Ево како ситуацију процењује међународни велемајстор, светски шампион Европе у шаху за 2007. годину Владислав Ткачов.

„Већ сам географски положај Сирије – на раскрсници између главних играча блискоисточне политике – наводи на поређења с борбом за центар на почетку шаховске партије. Управо контрола 4 поља на средини табле обично одређује много потеза унапред, односно ко ће водити игру. На сличан начин се Саудијска Арабија, Катар и Турска – с једне стране, и Иран с друге, тренутно боре за освајање ове предстраже у центру исламског света. Као и у свакој савременој шаховској партији, не може се без спољне помоћи. Секунданти сукобљених страна које представљају САД, Русија и Европска унија играчима пружају свестрану подршку, укључујући и правну – сваког дана се у Савету безбедности УН ломе копља због правила игре.“

Један од главних постулата шаховске стратегије гласи да треба да нападате кад имате иницијативу. И ово одлично схватају и у Ријаду, Дохи и Анкари – већ је формулисан заједнички предлог за пружање финансијске помоћи сиријским побуњеницима и стварање „слободних“ зона забране летова. Како показује пракса, више нико не може да се ослободи оваквог позиционог пресинга.

„Руководство Сирије се врло брзо нашло у ситуацији која захтева дугу серију потеза: без обзира да ли је у питању либерализација изборног законодавства, другачији распоред овлашћења власти у земљи или нешто друго,“ – сматра Ткачов.

Као што је познато, главно оружје у шаху је право на следећи потез. Задатак како једне, тако и друге стране јесте да нађу једино решење које не води у рат, већ у мир.