Јубилеј Владислава Третјака

Најбољи хокејаш 20. века по верзији Међународне хокејашке федерације Владислав Третјак данас пуни 60 година. Петнаест година живота он је провео бранећи част Домовине на леденим теренима, поставши вишеструки добитник најпрестижнијих светских награда.

Ова година је за је за прослављеног голмана Владислава Третјака вишеструко јубиларна. 60 година од рођења, 40 година брака и 40 година игара Суперсерије СССР-Канада. У мечевима од 72. године Третјак није просто бранио гол свог тима, он је „стајао на њему за Домовину“. И чинио је то тако да је заувек постао љубимац канадске публике, говори председник савета директора канадске пословне асоцијације CERBA Натан Хант.

У ствари господин Третјак је национални јунак Канаде. И мада је у то тешко поверовати, има младих у Канади који чак нису упознати са тим да он није Канађанин.

1972. године у животу Третјака десио се још један важан догађај. Оженио се и стекао праву лепшу половину, која га увек и у свему подржава. У животу има не само победа и одушевљења поклоника, већ и обичног свакодневног посла, говори Татјана Третјак.

Захвална сам Богу што ми је послао за сапутника таквог човека. Волим га због његове доброте, због тога што је тако храбар и нежан, јаке воље и шармантан, и врло добро се односи према људима. Никада неће издати, увредити, неће изневерити, на њега можете да рачунате. Имам осећај да смо срасли кореном.

Председник, посланик, мецена – све то је Владислав Третјак. Председник Хокејашке федерације Русије, где се развија руски спорт, посланик Државне думе, где се ради на законима, мецена по зову срца, који помаже људима у невољи. Добротворни рад за њега није само душевни порив, већ мисија коју он врши са посебном одговорношћу. Пре две године било је потребно скупо лечење дечаку који је рођен без руке, говори Владислав Третјак.

Послали смо га у Санкт-Петербург, урадили све како треба. И у децембру на једном састанку притрчава ми дечак, грли ме. Чак нисам знао ко је он, поклонио ми је икону, пољубио и рекао: Бога вам дарујем. Када сам додирнуо његову руку, наравно, схватио сам ко је он. Врло дирљив моменат, али за један такав тренутак вреди живети зато што помажеш непосредно човеку.

А на леду прослављеног голмана Владислава Третјака заменио је други Третјак, тачније трећи. Унук Максим сада такође брани гол омладинске репрезентације земље и носи двоструки терет одговорности. Јер Третјак није само презиме, већ руски бренд који обавезује да се буде непобедив.