Глобална банка „прљавог“ новца

Годишњи приходи од организованог криминала данас су мало мањи од обима унутрашњег бруто производа Велике Британије. Када би ови мафијашки кланови били једна држава, они би ушли међу 20 највећих економија света. Такви су подаци за 2009. годину. Криминални свет зарађује на наркотицима, оружју, „живој роби“, богати се на рачун изнуђивања, отимања, компјутерских упада. По речима шефа Управе УН за наркотике и криминал Јурија Федотова, само трговина белим робљем доноси бандитским босовима 32 милијарде долара годишње. А корупционери у земљама у развоју узимају од јавности „данак“ до 40 милијарди долара годишње.

У УН постоји програм Јединствене УН који спаја напоре у борби против наркотика и криминала са радом на мировним мисијама и развоју. Ипак за сада се УН углавном ограничавају улогом хроничара догађаја, сматра члан Комитета Државне думе за безбедност и превладавање корупције Борис Резник. Мислим да реалних механизама деловања УН практично немају, објашњава парламентарац. То треба да чине управо националне државе, оне имају инструменте борбе против корупционих појава свих врста.

Против организованог криминала треба да се боре универзални одреди, самтра бивши директор Руског бироа Интерпола Владимир Овчински. Организовани криминал су крађе и пљачке са једне стране и економски криминал, корупција, екстремизам и тероризам са друге стране. Овом јединственом фронту могу да се супротставе само универзалне структуре, подвлачи експерт. У Русији, по речима Овчинског, оне постоје.

Код нас одлично ради Интерпол. Руски Интерпол још крајем 90-их година био је иницијатор програма Миленијум за праћење кретања криминалног капитала на постсовјетском простору и у Источној Европи. Имамо мониторинг који је укључен у све међународне структуре финансијског извиђања. Имамо контактни пункт у Интерполу за везе са Европолом. Али важно је да све ове структуре раде у једниственом ситему.

Често је проблем управо у координацији напора, сматра посланик Борис Резник. Често су у корупционе схеме увучене разне земље, али њихове владе, по његовом мишљењу, лоше координирају своја дејства у борби против криминала. Велики корупциони кланови постоје у Италији, Шпанији, САД, Русији, али гласно раскринкавање мафије прилично је ретко, говори екпсерт.

Корупционери, када их разоткрију, представљају претњу. Постоји веза превараната са представницима државних структура који се плаше да криминалци, нашавши се на суду, могу да повуку за собом чак не ни нит, већ читав конопац.

Криминал смешта своје приходе даље од места злочина. Банкари Швајцарске који су својевремено ради примали новац и драгоцености нациста, сада се не гаде криминалних милијарди. Бандите привлаче и банке Лихтенштајна, САД, Саудијске Арабије и чак скоро стерилне Немачке. Прљав новац се преноси са једног рачуна на други. Не полази за руком да се дви криминали новчани токови врате уназад, говоре експерти. Руски новац изведен из земље скоро да се не може вратити у земљу, примећује члан Националног антикорупционог комитета Павел Зајцев. За сада нема правног механизма повратка новца. Јасне стратегије борбе против организованог криминала потребне су многим земљама. За сада, закључује Јириј Федотов, криминалне групације демонстрирају зачуђујућу адаптцију према дејствима органа реда.