Родбина Милене Дошен истиче да није била монструм

Дан након што је на гробљу Урије у Козарској Дубици у присуству више од двије хиљаде Дубичана сахрањен Срђан, планирано је да и Милена буде сахрањена на истом гробљу, али је њен супруг Жељко то забранио.
Жељко јуче није присуствовао сахрани своје супруге нити било ко од његове породице. Од Милене су се опростили њена браћа Марко и Милан Шипка, тетка Госпава, нешто ближе родбине и скоро 150 мјештана Великог Дворишта, који су годинама знали да је Милена психички болесник.
Милени спомен није одао ни поп, мада је присуствовао сахрани.
Дубоко потресен трагедијом, Миленин млађи брат, који живи у Аустрији, казао је јуче да није сахрањен монструм него тешко болесна особа коју је требало лијечити, преноси Дневни аваз.
- Рекли су ми да монструм не може бити сахрањен на истом гробљу гдје почива Срђан. У име ових људи који су знали Милену, поручујем да ово није злочин него породична трагедија. Само да је њој неко дао један знак пажње, само једну секунду, трагедија би била избјегнута. Милена је живјела за своју дјецу. Била је поштена домаћица, чиста, паметна, уредна, с килом меса могла је двадесет гостију дочекати... И ми смо се борили за ту породицу, одгајали дјецу - казао је јуче за Дневни аваз уплакани Марко, који је додао да ју је лијечио и знао за њене муке.
Он појашњава да је Милена стално била у страху и да се бојала сиромаштва.
- Они су је прије неколико година цијели мјесец водали по неким бабускарама, а ја сам је одвео у приједорску болницу. Прво ми је замјерила и приговорила ми док је била болесна, а послије ми је била захвална. Други су ми приговорили да сам је ставио у лудницу - казао је Марко.
Он је у болници посјетио сестрића Драгана, који се, прикључен на апарате, бори за живот. Видио је и Жељка и с њим кратко разговарао.
- Срђана нам је узела, Драгана јој не дамо - каже Марко те додаје да вјерује да ће Драган изборити своју најтежу битку.
Тврди да никоме не замјера због његових одлука па ни Жељку, који на посљедњи пут није испратио жену с којом је провео 30 година.
Сличне приче јуче су испричали и остали мјештани Великог Дворишта, који кажу да то нико нормалан не би урадио.
- Не знам шта бих рекла, јер је то ствар породице. Требали су је лијечити, цијела породица - казала је Анка Вујић, мјештанка Великог Дворишта.