Нове «Земље» ван Сунчевог система

Далеку планету, која је осмоструко већа од Земље, открио је космички телескоп Спитцентра (НАСА). Истраживање планета ван Сунчевог система постаје све популарније, што зависи од усавршавања инструмената посматрања и методолгије. Руска космичка агенција такође планира да се прикључи том процесу, али нису за сада јасне појединости тог пројекта.

Планета, коју проучава међународна група астрофитзичара, окреће се око релативно блиске звезде 55 у сазвежђу Рака. Она је добила назив 55 Cancri e, јер је  пета у том систему. Она је најближа звезди, окреће се око ње у току 18 сати, те је стално окренута према њој једном те истом страном, као што је случај Земље и Месеца. Температура те стране износи више од 2000 Келвинових степени.

Истраживање, чији резултати ће бити објављени у Аstrophysikal Journal, било је усмерено на фиксирање инфрацрвеног зрачења саме планете. То је немогуће  извршити директно, планету су посматрали на обрнут начин: кад ју је звезда замрачила. Добијени подаци потврђују хипотезу да  55 Cancri e, изгледа, има камено језгро, те веома разређену атмосферу, или воду у суперкритичном стању, када  скоро нема разлике између течне и гасне фазе. Према добијеним информацијама постоји могућност да  се прецизније одреде параметри те планете, који су потребни за  схватање унутрашњег стања 55 Cancri e.

Научници претпоставлају да је на такав начин могуће проучавати и друге егзопланете. Телескоп Спитцентра је раније био искоришћен пре свега за проучавање врућих Јупитера (гасних џинова, који се налазе  блиско од звезде), нова генерација орбиталних инструмената, пре свега, телескоп Џејмс Веб (НАСА) омогућује проучавање планета, сличних 55 Cancri e. Називају их такође «суперземљама», јер су оне само неколико пута веће од наше Земље, те имају  чврсто језгро. Суперзадатак истраживања егзопланета је откривање живота. Међутим, туђи планетски системи су занимљиви и због тога, што је упоређујући их међусобно и с нашом Земљом могуће схватити како су се они формирали, постоје ли заједничке законитости, које одређују тај процес.

У последње време уз повећавање броја  егзопланета та истраживања су стекла буран развој. Од 1992. године откривено је већ 750 планета, ако бројимо само потврђене. Захваљујући недавно лансираном телескопу Кеплер (НАСА) њихов број може да превали хиљаде.

Када је процес откривања планета постао рутински, није довољно  само наћи нови објекат – пожељно је сазнати његове карактеристике. Дакле, повећавају се захтеви за инструменте посматрања. Они морају да буду осетљиви да би омогућили посматрање толико малих и далеких објеката.

Све до сада је истраживање егзопланета приређивало изненађења, главно од којих је чињеница да постојећи планетски системи нису слични нашем. У Сунчевом систему гасни џинови се окрећу око Сунца на спољним орбитама, оставивши  унутрашње за  мале камене планете, у  другим системама није баш  тако: често се гасни џинови налазе веома блиско од звезде. Дакле, постојеће представе о еволуцији планетских система (иначе засновани на једном-једином Сунчевом систему) испале су неистините.

Задатак истраживања егзопланета је дефинисан у Стратегији развоја космичке делатности Русије до 2030.  године и за даљу перспективу. Према том документу, Русија мора да  се бави истраживањем егзопланета у периоду од 2025. до 2030. године. Нажалост, тај нацрт не садржи детализацију тог задатка, зато није баш сасвим јасно о чему је реч. Данас Русија нема (засада не планира) стварање комичких телескопа, намењених за решавање таквих задатака, међутим, светска пракса сведочи да период од замисли до до реализације таквих инструмената обично траје око 10 година. Могуће је да је реч о програму уз коришћење опсерваторија на копну. Међутим, не смемо да заборавимо да до 2030. године остаје  више од 15 година. У међувремену  и тражење, и проучавање егзопланета може да постане обична ствар.