Да ли је потребно ратовати против ветрењача?

Еолске централе које су широко распрострањене у САД, Европи и Азији, представљају озбиљну еколошку опасност и могу да доведу до промене климе на планети. Научници су почели да говоре о томе сасвим недавно, без обзира на то што се енрегија ветра користи од вајкада. Прве ветрењаче појавиле су се у Европи још у 16. веку, и до данас се активно користе за очување животне средине од штетних издувних гасова. Бум еолских централа у Европи десио се 90-их 2000-их година, а у последње време инвеститори су почели да улажу новац у изградњу паркова еолских централа на морским обалама Европе: у Немачкој, Великој Британији, Норвешкој и Шведској.

Управо овде, у местима масовне концентрације еолских генератора, бележи се повећање температуре ваздуха, што по мишљењу научника негативно утиче на климу, фауну и биљке, констатује старији експерт института за енергетику и фиансије Сергеј Кондратјев.

Вибрација еолских генератора доводи до тога да се код животиња које се налазе и близини фиксира повећан умор, и оне брже умиру. Друго – сметње за миграцију птица, зато што бука коју стварају уређаји отежава њихово кретање и оне губе оријентацију у простору. Такође смањује се брзина ветра, што је опасно за велике градове, зато што се тамо погоршава вентилација, нагомилавају се штетне супстанце од предузећа и аутомобила, што не користи екологији.

Еолски паркови утичу на промену брзине преноса ваздушних маса, због чега клима може да постане континенталнија. Али не може се говорити једнозначно да су еолски генератори штетни, резимира Сергеј Кондратјев.

У одбрану природних извора за производњу електричне енергије може се рећи: они су јефтини и једноставни по својој конструкцији. Једна еолска централа у стању је да изради количину енергије довољну за читаву фарму. Ветрењаче не захтевају коришћење све скупљих видова горива, што је велика помоћ за Европу, којој су потребни енергенти. Осим тога формирање еолских паркова отвара нова радна места одлично решење у време свеопште кризе и пратеће ужасне незапослености.