Грчка ће поново бирати парламент

Покушаји да се формира нова влада у Грчкој нису успели. Ууторак се нова рунда консултациај завршила без резултата. Криза траје од 6. маја, противници антикризне политике који су победили на изборима не могу да се договоре са проевропским странкама. Земљу очекују превремени избори. У среду прдседник Грчке Карлос Папуљас објавиће састав привремене владе која ће управљати земљом до новог гласања. Дешавања ће у суштини сахранити испуњење антиркизног плана од стране Атине, резимирају експерти. У том контексту Еврогрупа је потврдила да неће допустити излаз Грчке из зоне евра.

Смањење државних трошкова предвиђено антиркизним планом треба да буде одобрено од стране грчке владе до краја јуна. То је главни услов да се Грчкој да још једна транша кредита ЕУ, Европске ЦБ и ММФ. Уместо тога кредитори ће пре морати да прате нове изборе у Грчкој. При томе претходни су одржани 6. маја. Водеће странке не могу да формирају владу. Камен спотицања је управо питање буџетских смањења. У том контексту у светским медијима се поново захухтавају дискусије о скором изласку Грчке из зоне евра. Разматрају се рокови – од месец до годину дана, штеде кредтора до 400 милијарди евра и размере – прогнозира се да ће се унутрашњи бруто производ Грчке смањити за 20%.

Заседање министара финансија зоне евра требало је да одговори на сва ова питања. На крају је шеф еврогрупе Жан-Клод Јункер позвао све да поштују демократију у Грчкој, а претпоставке да ће Атина изаћи из зоне евра назвао је нонсенсом. Ову изјаву неки аналитичари су већ назвали добрим знаком. Други, међу њима руски економиста Игор Николајев, сматрају је неодговорном:

Одлука значи да су власти заиста већ у паници. Поново долазимо до тога да Грчка нема шта да да кредиторима. Очигледно да она неће остати у зони евра. Шта више, сада треба мислити о перспективама саме зоне евра.

О паници говори и економиста, Нобеловац Пол Кругман. Ипак, по његовим речима, панику ће изазвати управо искључивање Грчке које ће се десити већ на лето. Ако се одлука о Грчкој донесе, то ће имати мање погубне последице од прогнозираних губитака.

Поменути пакт подразумева поштравање буџетске дисциплине за земље чланице ЕУ – све до искључивања прекршилаца из савеза. Нови председник Француске, социјалиста Франсоа Оланд већ је изјавио да ће предложити својим партнерима из ЕУ да промене пакт, ослањајући се не на драконске мере, већ на стимулисање економије. То што се дешава само сведочи да европске власти нису спремне да делују одлучно у борби против кризе, резимира Игор Николајев:

Европа ће морати да прође тежи политички циклус. Становништво ЕУ не жели да решава проблеме туђих земаља и штеди. Испада да ће се потребне строге мере спроводити мање вероватно. На власт долазе левичарске владе, а постојеће ће морати да воде популистичку политику. То значи да реформе неће бити радикалне и брзе. И криза ће се у зони евра отегнути.

Да додамо да су свој допринос у обнови антигрчке хистерије већ дале рејтинг агеницје. Фич је упозорио да ће потенцијални излазак Атине из зоне евра довести у питање кредитне рејтинге свих земаља чланица ЕУ.