Одложен наставак суђења Ратку Младићу

Предсједавајући судија Алфонс Ори рекао је да је исказ првог свједока оптужбе одложен због тога што је тужилаштво починило грешке, односно закаснило у објелодањивању доказа одбрани.
Младићева одбрана тражила је да доказни поступак због тога буде одложен за шест мјесеци.
Када ће први сведок дати исказ, расправно вијеће саопштиће накнадно.
У посљедњем дијелу завршне ријечи,тужилац Питер Меклоски рекао је да је командант Војске Републике Српске био "опсједнут уништавањем Муслимана".
Као доказ те Младићеву намјере, тужилац Меклоски је цитирао генералове ријечи упућене представнику сребреничких Муслимана на дан освајања те енклаве, 11. јула 1995. "Можете опстати или нестати", поручио је Муслиманима генерал Младић на састанку чији ће снимак бити приказан током суђења.
Исте вечери, по заступнику оптужбе, Младић је донио одлуку да буде издвојено и убијено око 1.000 мушкараца из Сребренице, који су са женама и дјецом уточиште пред његовом војском потражили код базе Унпрофора у оближњим Поточарима.
Наредног јутра, Младићу блиски официр Вујадин Поповић пренио је подређеном Момиру Николићу да ће ти затвореници бити побијени.
Трибунал је Поповића осудио на доживотни затвор због геноцида у Сребреници, а Николића, који је признао кривицу, на 20 година затвора због учешћа у убиствима.
Прву оптужницу против Младића, Трибунал је подигао 25. јула 1995, али је он на слободи остао до 26. маја прошле године, када су га власти Србије ухапсиле у Лазареву код Зрењанина. Пет дана касније, изручен је Трибуналу.
Меклоски је рекао да је то Младићево наређење и спроведено наредних дана и да су Муслимани побијени, а 25.000 жена и дјеце из Поточара протјерано у Тузлу. Младић је, притом, 11. и 12. јула био присутан на том мјесту.
По ријечима тужиоца, сутрадан, 13. јула 1995, ВРС се предало око 6.000 муслиманских мушкараца из колоне која је покушала да се шумом пробије из обруча око Сребренице.
Генерал Младић је неке од њих обишао и обећао им да ће бити размијењени, али је 1.000 Муслимана истог дана убијено у задружном магацину у селу Кравица, рекао је тужилац Меклоски, приказујући снимак неких од жртава које је снимио београдски новинар Зоран Петровић-Пироћанац.
"Те вечери, 13. јула, Радован Караџић и Ратко Младић су промијенили план и одлучили да заробљеници буду пребачени у Зворник и тамо погубљени", казао је тужилац.
Од 14. до 16. јула 1995. на више локација код Зворника, ВРС је систематски стријељала око 6.000 муслиманских заробљеника, а потом их покопала у масовне гробнице. Као "апсолутно апсурдну", тужилац Меклоски одбацио је тврдњу да су жртве били војници.
"Те јесени, Младић и Караџић су одлучили да масовне гробнице буду ексхумиране, а тијела премјештена у више малих, на неприступачном мјесту, како их не би пронашли НАТО и Трибунал... Младић је лично одобрио велику количину горива за ту операцију", нагласио је Меклоски.
Младићеву "опсједнутост уништавањем Муслимана", тужилац је доказивао и снимком на којем командант ВРС, крајем јуна 1995, муслиманским мушкарцима из Жепе каже да им "поклања живот", али да "неће бити праштања", ако се врате.
Као доказ да је Младић био свјестан злочина у Сребреници, тужилац Дермот Грум је цитирао ријечи Слободана Милошевића, које је Младић забиљежио у својој биљежници, 24. јула 1995.
"Јако су нам велику штету нанијеле Сребреница и Жепа", рекао је Милошевић.
У првим појављивањима пред судом, почетком јуна и јула прошле године, Младић је одбио да се изјасни о кривици, али је оптужбе назвао "монструзним" и "гнусним". Предсједавајући судија Алфонс Ори, у складу са правилима суда, у спис је увео да је Младић изјавио да није крив.Тужилац Грум је одбацио и тврдњу одбране да Младић од 14. до 16. јула 1995, док су убиства трајала, није контролисао ВРС зато што је био у Београду. Цитирајући из Младићеве биљежнице, заступник оптужбе је навео да је командант Унпрофора Руперт Смит 15. јула у Београду упозорио Младића на "гласине о покољима у Сребеници".
"Шта је Младић урадио. Сутрадан је отишао на свадбу", рекао је заступник оптужбе.
Грум је, на крају завршне ријечи, позвао судије да народима БиХ пруже истину о свему што им је Младић урадио.
Оптужница генерала Младића (69) у 11 тачака терети за геноцид, злочине против човјечности и кршења закона и обичаја рата. У двије тачке, Младић је оптужен за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина - Братунцу, Фочи, Кључу, Приједору, Санском Мосту, Власеници и Зворнику.
Девет тачака оптужнице на терет му стављају прогон, истребљење, убиства, депортацију, присилно премјештање, терорисање и незаконите нападе на цивле и узимање талаца.
Оптужница против Младића усредсређена је на прогон Муслимана и Хрвата из 20 општина широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада; геноцид над више од 7.000 Муслимана у Сребреници у јулу 1995. и у још седам општина у БиХ и узимање за таоце "плавих шлемова" УН.
Поред предсједавајућег Орија из Холандије, чланови расправног већа у процесу против Младића су још судије Кристоф Флиге из Њемачке и Баконе Молото из Јужне Африке.
Током доказног поступка, оптужба ће у спис увести изјаве 413 свједока, од којих ће се само 148 појавити у судници.
Искази већине свједока - који су веће свједочили на другим суђењима пред Трибуналом - биће, ради уштеде времена, уведени у доказе у писаном облику, а Младићеви браниоци Бранко Лукић и Миодраг Стојановић ће их затим унакрсно испитивати. Само седам сведока исказе ће дати "уживо". За извођење доказа, тужиоци имају на располагању 200 радних сати.