Русија и Запад: нова фаза у односима

Округли сто под покровитељством Међународног клуба за дискусије "Валдај" посвећен је руском издању књиге немачког политиколога Александра Рара "Куда ће кренути Путин? Русија између Кине и Европе.

Стручњак: Александар Рар – директор Центра "Б.Бајтца" при Немачком Савету за спољну политику.

После председничких избора у Русији многи се питају какви ће бити односи између Русије и Европске уније. Познати немачки политиколог Александар Рар је у Москви имао презентацију руског идзања своје нове књиге "Куда ће кренути Путин? Русија између Кине и Европе". Аутор даје прогнозе о будућности Русије и слика конкретне сценарије развоја догађаја. Да ли ће политика Русије после 2012. године бити усмерена на зближавање с Европом или ће Русија ипак дати предност Кини? Да ли Русија и Европска унија имају шансе за заједнички живот у заједничком европском дому?

Књига је, по речима аутора, упућена руском и европском читаоцу. Ево како почиње:

"Учити Русију демократији је безнадежан подухват. Ова земља је превише поносна да би седела у клупи. А ни Запад није баш пример за углед. Међутим, Русија поново јача. После финансијске кризе она поседује веће валутне резерве него пре. Запад потцењује Русију тврдећи да више није важна. Једном је насловна страна "Ди Велт" изашла под насловом "Русија нам више није потребна!" Лајт-мотив ове књиге гласи: "Зашто нам је Русија потребна!"

Желео сам да у Немачкој покренем дискусију, каже аутор, да ли се правилно понашамо према Русији и да ли у Европи уопште постоји правилан приступ Русији и источна политика? Пре 20 година ЕУ и Русија су добиле јединствену шансу да граде заједнички европски дом, која није остварена. Шта је узрок томе: геополитичке противречености, економска конкуренција, одсуство жеље руског друштва да се одрекне совјетског менталитета, како неки сматрају? Или је то тријумфализам Запада који сматра да Русија може постати део Европе само уколико пристане на улогу млађег партнера?

Александар Рар са жаљењем констатује да се ЕУ и Русија све више разилазе, Европа нагиње према Америци залажући се за трансатлантску сарадњу, а Русија мења вектор своје политике према Азији и може постати лидер новог евроазијског савеза. Међутим, постоји низ разлога због којих ће  нам будућа сарадња бити животно неопходна, каже Александар Рар.

Узмимо противракету одбрану. Свима нам иде у прилог заједнички рад у овој области. Ја овде, природно, не делим амерички приступ зато што је он усмерен на јачање америчких интереса. Друга тема је међународни тероризам. После изласка НАТО из Авганистана који није могућ без помоћи Русије треба створити заједничку стратегију за стабилизацију региона уз учешће Шангајске организације за сарадњу. И трећи моменат је енергетска безбедност. Уместо да прихвати Енергетску алијансу коју је Владимир Путин понудио још пре 11 година у свом познатом говору у Рајхстагу на немачком језику Европа ствара свој картел потрошача енергетских ресурса. А Русија ће, осећајући да је не пуштају на западно тржиште, стварати свој картел произвођача гаса. И ово такође може довсти до конфликта, којих не би смело да буде, уверен је стручњак.

Економија, признаје Александар Рар, остаје главни фактор међународне сарадње. Сад, кад се на Истоку појављују нови гиганти – Кина и Казахстан, одговор на питање куда ће кренути Евроазијски савез, према Азији или према Европи, зависи од односа између ЕУ и Русије.