Опасни пси и борбе паса. Забране постоје, али не функционишу

Поред проституције и трговине наркотицима организација борби паса један је од извора илегалних прихода за криминалце. Узгој паса опасних раса, у првом реду стафордширских теријера и питбулова, забрањена је у низу земаља Европе. Закон о опасним псима био је усвојен у Британији 1991. године. Покушаји забране су били предузимани и у САД. У многим земљама, укључујући Авганистан, забрањене су борбе паса. Између осталог, забране и перспективе великих новчаних казни и чак казни затвора нису препрека. У Русији забране узгоја опасних паса и псеће борбе за сада се тек разматрају. Ентузијасте помоћу разних петиција супротстављају се крвавом и суровом бизнису.

Бул-бејтинг и бир-бејтинг – борба паса са биковима и медведима, биле су омиљене забаве древних Римљана и Енглеза у викторијанско време. У 19. веку ови видови крвавог спорта су замењени псећим борбама, безбеднијим и једноставнијим за организацију. 90-их година када је зелени лоби почео да тражи њихову тоталну забрану, борбе су отишле у подземље.

Сада свака вест о псећим борбама постаје скандал и може да нанесе штету пословној репутацији. У априлу ове године фабрика пива Хајнекен је морала да се правда: њени рекламни банери су се појавили на снимцима направљеним за време турнира псећих борби у Монголији. Ипак узгајивачи паса борбених раса залажу се против забране псећих борби. Власница легла америчких питбултеријера Рамбо Иљјана Сидорова каже да је борба потребна самим псима за увежбавање својстава расе:

Свака раса је изведена за свој посао. Постоје ловачки пси – хајде сада да забранимо лов. Постоје пси чувари – хајде да забранимо да се пси хушкају на људе у циљу увежбавања својстава чувара. У псећим борбама, наравно, нема ништа корисно зато што пси пате, али немогуће их је забранити. Оне могу само коначно да оду у подземље и да се организују у мање хуманим условима као што се десило рецимо у Америци.

У САД и Европи оргнизација псећих борби се кажњава високим новчаним казнама или казном затвора у трајању од 6 месеци до 5 година. Оне који желе да упуте изазов систему то не зауставља. 15. маја у Фениксу у држави Аризони задржана је читава група организатора оваквих турнира.

У Русији за организацију забрањених турнира може да се суди по члану За сурово обраћање са животињама, мада још ни један случај није стигао на суд. У Башкортостану почетком маја на разматрање парламента републике био је изнет нацрт закона О уношењу измена у закон О домаћим животињама. У ефикасност законодавних мера сумња председник Центра за правну зоозаштиту Светлана Иљјинска. Она је назвала инциденте се борбеним псима вештачки створеним.

Прави проблем је кад су животиње луталице. Најважније је да се ове животиње држе, да имају власнике који о њима брину. Нисам кинолог, али вероватно се борбени пси на тим такмичењима на одређени начин празне.

Али пражњење је потребно не само борбеним псима. Може да се отме са ланца и лабрадор. Узроци напада паса на људе су многбројни – то зависи од чистоће родослова и васпитања. По речима кинолога, расан борбени пас није агресиван према човеку. Како каже Иљјана Сидорова:

Већина агресивних паса које сам видела нису питбулови ни стафордшири, већ мешанци који се купују не зна се од кога, са фалсификованим документима. И још обратите пажњу да већина трагичних случајева дешава се у породицама са проблемима. Тако да проблем није у раси пса, већ у власнику.

У већини случајева када пси нападају на човека испоставља се да животиња има лошег власника или је осетила све дивоте живота на лици. Наравно, пас са специјално узгојеним борбеним својствима за разлику од малтешке пудле, пре може да се отме контроли, али ако је васпитан и тренира ова својства никада неће бити искориштена да нашкоде човеку.