Министар финансија Сирије: Русија нам излази у сусрет

26. маја завршена је посета сиријске делагације Москви на челу са министром финансија Сирије Мухамедом ал-Џлејлатијем. Делегација је учествовала у редовном заседању руско-сиријске међувладине комисије за трговинско-економску и научно-техничку сарадњу. Главна тема преговора било је питање формирања зоне слободне трговине између Сирије и Царинског савеза.

У ексклузивном интервјуу дописнику Гласа Русије Наталији Шчербаковој, министар финансија Сирије и копредседник Међувладине комисије Мухамед Ал-Џлејлати изјавио је да Сиријци са нестрпљењем очекују потписивање овог споразума.

Господине министре, прошло је већ неколико етапа руско-сиријских преговора који се тичу придруживања Сирије Царинском савезу Русије, Белорусије и Казахстана. Да ли је пошло за руком да се оствари напредак у решавању овог питања? Какви су резултати преговора са вашим руским колегом Александром Хлапоњином?

Одржали смо већ три заседања тим поводом, наредно ће се одржати ускоро. Царински савез сада се налази у стадијуму формирања и овде постоји читав низ проблема које треба решити. Учешће у Царинском савезу пружа низ предности земљама у развоју, а Сирија спада у такве земље. И то је пре свега смањење бар за 25% царинских такси на производе који се увозе из Сирије. Мислим да ће се у току наредног заседања разматрати и други повољни услови. Такође смо се договрили о томе да Сирија добије олакшице за организацију сајмова сиријске продукције на територији Русије.

Да ли је Сирија преговарала о ступању у Царински савез са одговарајућим структурама Белорусије и Казахстана?

Раније је министарство економије Сирије преговарало по том питању са колегама из Белорусије и Казахстана. Ипак сада, после стварања Царинског савеза, такве потребе нема. Преговори се воде са овлашћеним члановима комисије овог Савеза, а не са сваком земљом понаособ. И ови преговори ће се највероватније одржати.

Каква је сарадња Русије и Сирије у области финансија и банкарске сарадње у актуалним условима?

Што се тиче финансијске сфере, као што се зна, Сирији су сада уведене санкције од стране Еу, САД и неких других земаља. Тим поводом појавиле су се тешкоће у сарадњи са европским и америчким банкама. Несумњиво Русија нам помаже тиме што чини механизме робне размене међу нашим земаљама једноставнијим и ефикаснијим. Постоји неколико видова такве помоћи, међу њима је на пример бартер. Русија нам излази у сусрет, између осталог и у финанијској сфери. То не противречи њеним националним интересима и међународним обавезама.

У којим областима сарадње по вама Русија и Сирија имају најповољније перспективе?

Руско-сиријска сарадња траје деценијама, и то доказује обим међусобне робне размене који достиже 2 милијарде долара. Главно место овде заузимају машине и опрема за индустријску производњу, пољопривреду и електроенергетику. То је оно на чему се увек заснивала наша сарадња. Али сада, када су Америка и Европа увеле санкције против Сирије, наша земља је приморана да помало промени правац сарадње – потребно нам је да градимо фабрике, друге индустријске објекте и наравно да привлачимо инвестиције из Русије и других пријатељских земаља. Такође ћемо се трудити да подстичемо наше бизнисмене да извозе сиријску продукцију, у првом реду потрошачку робу. Развијаћемо сарадњу не само у области трговине, већ и у сфери модернизације фабрика и предузећа, развоја и подршке научних истраживања, у сфери високог образовања, између осталог потрудићемо се да увећамо број стипендија сиријским студентима за школовање у Русији. Поносимо се што су економска достигнућа Сирије у многоме била постигнута захваљујући дипломцима из СССР и Русије. Данас се Сирија труди да развија тржишну привреду, мада темпо тог развоја значајно је опао због познатих догађаја. А зато ће прелазак са државног регулисања на тржиште трајати дуже него што смо рачунали.