Еулекс не испуњава циљеве мисије

Командант цивилних операција ЕУ Хансјерг Хабер и шеф Еулекса Гзавије де Марњак, на расправи посвећеној стратешкој ревизији рада Еулекса, описали су мисију као успјешну и најавили њено смањење као резултат ефикасности рада мисије и побољшања капацитета косовских институција, а нарочито царине и полиције.
Хабер је рад косовске царине оцијенио као "одличан", док је за полицију рекао да је све "професионалнија" и истакао да су Еулексове судије и тужиоци досад закључили преко 300 случајева, док је још толико у фази истраге.
Де Марњак и Хабер најавили су да ће тежиште мисије убудуће бити пребачено на правосуђе, док ће приближно четвртина од око 900 Еулексових полицајаца бити послато у друге европске мисије, углавном у Африку.
Са оцјенама о успјеху Еулекса и напретку косовских институција нису се сложили многи посланици, али ни представници цивилног друштва који су били позвани да учествују на данашњој расправи.
"Еулекс није потпуни промашај, али готово нико на Косову га не оцјењује позитивно", истакла је Енђелуше Морина из невладине организације "Иницијатива за стабилност Косова".
Морина је рекла да грађани Косова виде мисију као сувише добро увезану са локалним политичарима и неспособну да се суочи са корјенима корупције и организованог криминала, као ни са ситуациом на сјеверу Косова.
Посланик Евард Кукан је Моринине ријечи о непопуларности и неефикасности Еулекса оцијенио као "врло дипломатске".
"Еулекс не испуњава циљеве мисије", рекао је Кукан и подсјетио на случај високог функционера владајуће странке Фатмира Љимаја, против кога се годинама воде поступци због ратних злочина и корупције, без изгледа да се у догледно вријеме заврше.
Посланик Дорис Пак изјавила је да је Еулекс изневјерио висока очекивања с почетка мисије и нарочито се осврнула на ситуацију на сјеверу Косова који је описала као "црну рупу", али је додала да криминалци на сјеверу не би могли да "оперишу" без подршке са југа.
"Гдје су Албанци који се крију иза тог гнезда криминала на сјеверу?" упитала је Пак.
Хабер и Де Марњак су на то питање и друга непријатна питања посланика одговорили указујући на изузетно сложене услове у којима Еулекс оперише, као и недостатак воље неких земаља чланица да им пруже политичку и логистичку подршку.
Де Марњак је подсјетио да Еулекс од почетка рада мисије функционише у кризним условима и да је то главни узрок што неки циљеви нису остварени.
Хабер је рекао да се нико не радује кад познатог криминалца ослободе на суду, али да Еулексови тужиоци и судије нису криви за то.
"Свједоци у неким случајевима умиру изненађујућом фреквенцијом", признао је он, али је одговорност за мањкавости у поступању са свједоцима пребацио на земље које нису послале довољно обучених полицајаца и одбијају да приме заштићене свједоке на своју територију.
Хабер је указао на то да се ситуација на сјеверу Косова не може ријешити силом и да су досадашњи потези у том правцу били "контрапродуктивни", док рјешење треба тражити политичким и дипломатским средствима.
Он је похвалио хапшење контроверзног бизнисмена Звонка Веселиновића на територији централне Србије као "свјетло на крају тунела".
Када је ријеч о истрази поводом извјештаја Дика Мартија о киднаповањима и илегалној трговини органима, Хабер је навео да окончање истраге специјалног Еулексовог тима очекује у року од двије године.