Ирска говори „да“ Буџетском пакту ЕУ

У току националног референдума одржаног у четвртак у Ирској, већина грађана ове земље подржала је Буџетски пакт ЕУ, потписан у Бриселу 2. марта од стране шефова држава и влада 25 од 27 земаља ЕУ, осим Велике Британије и Чешке. По прелиминарним подацима које су објавили локални медији, око 60% Ираца рекло је „да“ документу који су разрадиле Немачка и Француска, који одређује финансијско-банкарске односе унутар ЕУ. Без обзира на то што ће коначни резултати референдума бити познати касно увече у петак, неки његови резултати могу се резимирати већ сада, истиче наш аналитичар Сергеј Сајенко.

Да подвучемо да је Ирска једина држава ЕУ која је изнела пакт на општенародно гласање. Истина, треба истаћи да је актуални ирски референдум пре демонстрација званичног Даблина да се он по свим важним питањима саветује са грађанима земље. Да подсетимо да је ради ступања на снагу Буџетског пакта ЕУ од 1. јануара 2013. године потребна његова ратификација у 12 држава еврозоне од 17 укупно. Три државе – Грчка, Португалија и Словенија – већ су одобриле споразум у пуном обиму, а Немчака, Пољска, Летонија, Румунија, Аустрија и Данска су започеле тај процес. Како сматрају експерти, подршка договору фактички је већ осигурана.

Приликом негативног исхода гласања и завршетка актуалног програма помоћи Ирска би изгубила право да искористи средства Европског стабилизационог механизма. А за Даблин је то врло важно, пошто спољни дуг Ирсне на данашњи дан износи 2,4 трилиона долара и она крајње зависи од средстава ММФ.

Наравно, треба имати у виду да чак после ратификације споразума о буџетској стабилности ЕУ од стране Ирске, дуг земље никуда неће нестати, и Даблин ће морати да и даље уводи мере за његово снижење. Али истовремено Ирска, коај је била међу оним земљама које су највише пострадале од банкарског краха 2008. године, у случају нове кризе може да рачуна на ванредну финансијску помоћ како од стране ЕУ, тако и од стране ММФ.

Како сматрају експерти, Буџетски пакт ЕУ треба да положи нов и стабилан темељ за финансијска и банкарска тржишта зоне евра и ЕУ, како би се убудуће избегло понављање актуалне дужничке кризе. Говорећи о референдуму у Ирској, не може да се не каже о његовим противницима. Борбу против тог споразума у земљи води лидер станке Шин Фејн, Џери Адамс. Он је позвао грађане да бране своје националне интересе. Буквално уочи референдума изјавио је да политика затезања каишева коју сада води влада Енда Кенија, не функцинише и неће профункционисати сутрадан после референдума. Занимљиво је истаћи да је став Шин Фејн  о фискалном пакту ЕУ допринео популарности ове странке: први пут за последње године она је избила на друго место у рејтингу подршке становништва.

На крају да истакнемо: независно од коначних резултата референдума у Ирској, тешко да треба рачунати да ће се у актуалним сложеним финансијско-економским условима у Европи десити препород још до недавно снажног и јаког Келтског тигра.