"Oко" иза северног поларника

На недавном самиту НАТО-а његови учесници су на све могуће начине разматрали тему борбе против иранске опасности, размишљали како да се искобељају из авганистанских проблема и поново уверили руске посматраче да елементи европског система ПРО нису усмерени против наше земље. Али зашто се мирољубиве изјаве наших западних партнера увек мимоилазе са реалним стањем ствари?

Далеко на северу, иза северног повратника, у малом норвешком граду Вардјо који запљускују таласи Баренцовог мора, већ годинама стоји радар Глобус 2. Према званичној верзији, њега користе САД и Норвешка ради мониторинга објеката у орбити, као што су сателити и космички отпад. Ипак још пре неколико година норвешки новинар Инге Селевог је утврдио да НАСА не располаже подацима о укључивању овог радара у свој систем космичких посматрања.

Зато по подацима норвешког листа Бергенс тидене, раније се овај радар звао Хев Стар, налази се у бази америчког ратног ваздухопловства Ванденберг у Калифорнији и био је елемент Стратешке одбрамбене иницијативе, или једноставно део америчког програма Звезданих ратова. Према информацијама истог листа, калифорнијска војно-индустријска корпорација Raytheon објавила је на Интернету податке да је дати тип радара намењен добијању информација о балистичким и крстарећим ракетама. Информацију о војној намени радара Глобус 2 потврђује и председник Центра за геополитичка истраживања, генерал-пуковник Леонид Ивашов.

Процес његовог размештања подударио се управо са америчком политиком Била Клинтона о иступању из споразума о противракетној одбрани. Зато су Американци у стуштини демонтирали свој радиотехнички комплекс, који је стајао на територији САД и почели су да превозе орпему и да је постављају у месту Вардјо у Норвешкој. Одмах смо посумњали, а то је касније извиђање потврдило, да је то комплекс сасвим друге намене него што је она о којој су говорили Норвежани и Американци.

Што се тиче посматрања космичког отпада чије размере варирају до одбрамбених ступњева ракета, Вардјо се може назвати поселедњим местом за решавање тог задатка. Ради се о томе што његово смештање на северу планете омета вођење квалитетног мониторинга. Орбитално смеће углавном се просто не види, док је у региону екватора оно као на длану. Али ако је реч о праћењу пробних ланисрања руских балистичких и крстарећих ракета на простору од Плисцка до полигона Кура на Камчатки, снажан радар на обали Баренцовог мора је одлична варијанта.

Индикативан је случај који се десио 2000. године. За време олује јак налет ветра је скино са Глобуса омотач и под њим се указала велика параболичка антена која је била окренута баш у страну Русије. Тада је уредник једног од локалних листова чак изјавио да он није експерт, али је увек био уверен да се космос налази негде на дебу. Званични коментар Норвежана гласио је да је то чиста подударност и да је положај радара био изазван његовим испитивњем и штеловањем. Као одговор на то, Леонид Ивашов, тада начелник главне управе за међународну војну сарадњу Министарства одбране РФ, приметио је да је дати објекат на нишану руског тактичког нуклеарног наоружања. Између осталог, ова изјава и сада брине становнике Вардјоа, исто као и бојазни да снажно зрачење радара утиче на здравље локалних становника.