Николић унио сумњу у најављену проевропску политику

АП наводи да је Николић поново пробудио етничке тензије у немирном балканском региону изјавом за црногорску државну телевизију да масакр у Сребреници, у коме су снаге босанских Срба 1995. убиле више од 8.000 муслиманских мушкараца и дјечака, није био геноцид, већ "озбиљан злочин".
Агенција подсјећа да су Хашки трибунал и Међународни суд правде оквалификовали "најгори европски масакр цивила од Другог свјетског рата" као геноцид, а Трибунал је осудио неколико босанских Срба за учешће у том покољу.
АП додаје да је Николић такође за њемачки лист Франкфуртер алгемајне цајтунг рекао да је "Вуковар био србски град" и да "немају шта Хрвати тамо да се враћају".
Те изјаве, оцјењује АП, представљају "реминесценцију на ратну еру 1990-тих када је (предсједник Србије и СРЈ Слободан) Милошевић започео ратове у Хрватској и Босни да би створио пансрпску државу, послије распада бивше Југославије".
Оне, додаје агенција, појачавају бојазни да ће Николићева изненадна побједа над, како каже, либералом Борисом Тадићем, у другом кругу предсједничких избора 20. маја "запријетити нестабилном процесу поратног помирења на Балкану - што је један од главних услова који је ЕУ поставила Србији за чланство".
"У вријеме (изборне) кампање, Николић - бивши десничарски екстремиста који је подржао Милошевићеве ратне кампање - тврдио је да је постао конзервативни популиста који подржава интеграцију Србије у ЕУ. Међутим, његов васкрсли национализам активира аларм у региону и може скренути Србију са пута ка чланству у ЕУ", пише АП.
Агенција истиче да је Србија "под Тадићем полако почела да се ослобађа имиџа проблематичне земље", наводећи да је бивши предсједник био поборник проевропских реформи у земљи.
АП подсјећа да је за вријеме осмогодишњег мандата Тадић направио помак у побољшању односа са Хрватском и Босном, посјетио је Сребреницу и извинио се за масакр, а српки парламент је усвојио декларацију којом је осуђен покољ у Сребреници.
"Николић сада каже да се неће извинити због Сребренице", истиче агенција.
Она наводи да је Тадић, "направивши важне кораке на путу ка ЕУ, пао као жртва економске кризе у Србији и све лошијег животног стандарда".
Николићева предизборна кампања заснивала се на оживљавању економије и борби против корупције, указује АП.
Агенција оцјењује да се Тадић и даље нада да ће оформити проевропску владу са социјалистима, што ће, како додаје, "Николића гурнути на маргину као протоколарног предсједника, јер је мјесто премијера много моћније од предсједничког".