Фестивал Олгедало резимирао разултате

Гран-при 6. Међународног филмског фестивала који носи име Андреја Тарковског Огледало добио је филм У магли Сергеја Лознице, снимљен је у кооперацији са мајсторима из неколико европских земаља. Филмови копродукције су освојили још неколико награда филмског форума који се одржава у Русији, у Ивановској области, у завичају филмског класика 20. века. Тако да је за приакзивање парадоксалности људске природе био награђен филм Џулије Локтев Усамљена планета, снимљен у америчко-немачкој копродукцији.

Дест је конкурсних филмова из Еропе, Азије и Латинске Америке. И сви они, без обзира на припадност разним културама, у одређеном смислу имају везе са стваралаштвом Андреја Трковског. Јер његов поглед на свет био је шири од било каквих оквира, између осталог националних. Није случајно што у свету и данас постоји плејада режисера који су дошли на филм захваљујући делима Тарковског. Његови филмови мењају поглед на свет, мењају поглед на филм као на уметност, тврди у интервјуу за Глас Русије холивудски режисер, добитник Оскара, председник жирија завршеног филмског фестивала Роџер Кристијан.

Тарковски је био прави револуционар свог времена. Он је стално водио борбу и зато ми нисмо тражили обичне копије Тарковског, већ испољавање револуционарног духа, који носи нешто своје, каже режисер. То је било врло тешко – изабрати победника, када жири чини 5 уметника из разних земаља – признао је Роџер Кристијан. Свако има своје мишљење, мада ми смо се потпуно сложили, и то је био сасвим демократски процес.

Руски члан жирија Андреј Звјагинцев такође има позитивне утиске од конкурсних филмова. Своје мишљење у интервјуу за Глас Русије он је исказао овако:

Филмови су били одлични. Осим Сергеја Лознице, ја нисам раније знао ни једног режисера, а ја сам пажљиви гледалац. Мене су ови први сусрети обрадовали. Био сам сигуран да ће се јаки догађаји десити, али нисам очекивао да ће их бити тако много. Што се тиче победника, филма У магли Сергеја Лознице, то је истакнуто уметничко дело, необичан филм, невероватан по снази, који покреће најважнија, врло дубока питања: на пример постојање човека са савешћу у овом свету у којем постаје неподношљиво живети. Публика ће сама све видети и схватити. Потребни су нам такви филмови, треба размишљати о томе шта се са нама дешава, шта се дешавало и шта ће се дешавати. Не бих штедео високе речи: то је просто ремек-дело.

1942. година, Белорусија. Република на западној граници СССР окупирана је од стране фашиста и води се партизански рат против окупатора. Догађаји о којима се говори у приповеци Василија Бикова, националног белоруског писца и у филму Сергеја Лознице, пореклом из Белорусије, везани су за човека кога партизани сумњиче да је издајник и планирају да му суде. Управо морални аспект приче, а не војни, избија у први план. И управо то оставља огромни утисак, признаје истакнути мексички режисер Карлос Рејгадас, учесник фистивала Огледало. Ни један Мексиканац не би поступио тако како је поступио главни јунак – крекао је он у интервјуу за Глас Русије. Можда је ствар у спецификама словенског менталитета.

Сваки филм је својеврсни документарни одраз. Ви видите људе, видите њихове судбине, њихове приче. И то колико и како су страдали људи у време страшног рата 20. века, наравно, оставило је на мене огроман утисак. Врло важан моменат је било то што сам видео како су људи прихватали та страдања. Они су били исцрпљени, уморни, пасивни – све то је било врло јако. И иза свега тога сам могао да видим како се одвијао лов на човека, као да је ловац дошао по њега као по васељенско зло.

У производњи филма У магли учествовали су Русија, Немачка, Летонија, Белорусија и Холандија. Свет филма у том смислу постаје отворенији. Исто се може рећи за болне тачке у животу човечанства, које дотичу режисери. Чак ако је реч на први поглед о унутрашњим проблемима конкретне земље. Један од примера: израелски филм Соба 514 добио је специјалну награду фестивала За поштену и бескомрпомисну причу о болним проблемима своје земље. Режисерски деби шарона Бар-Зива снимљен је на табу-тему за Израел. Галвна јунакиња, млади војник родом из Русије бори се против злоупотреба у израелској армији... Игра је глумица руског порекла Асја Најфелд. У интервјуу за Глас Русије Шарон Бар-Зив је рекао зашто је за њега то било важно.

Постоје нека својства руског морала која врло ценим: то је усресређеност, то што људи доводе ствар до краја. Да сам узео за ту улогу рођену Ираелку, то би била не баш права истина, пошто би она могла некако да изглади ситуацију, само руска девојка би могла да испољи такву чврстоћу у психолошкој битци. А мени је било важно да јунакиња иде до краја.

Једном речи, Шарон Бар-Зив није једини који је признао да га је на режију надахнуло филмско стваралаштво Андреја Тарковског. За мене је велика част да будем на овом фестивалу и најважније да будем део ове породице, рекао је он, зато што је осећај да је фестивал породични.