Срби се занимају за руску културу

Поводом одржавања Дана словенске писмености и културе у Ваљеву, Краљеву, Београду и Сремским Карловцима у редакцију нам је стигло саопштење о организацији музичких концерата у оквиру неколико пројеката циклуса. Циљ организатора концерта пројекта Руска култура у Србији Удружења Србско-руска веза, јесте препород најбољих руских културних традиција.

ДАНИ СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ И КУЛТУРЕ

Одржани у градовима: ВАЉЕВО, КРАЉЕВО, БЕОГРАД, СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ

ПРОЈЕКАТ «РУСКА КУЛТУРА У СРБИЈИ» и УДРУЖЕЊЕ СРПСКО-РУСКА ВЕЗА организовали су циклус концерата  «Музички салон», који су посвећени ДАНИМА СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ И КУЛТУРЕ

Драго нам је, што интересовање за руску уметност,као стубу словенске културе, није престало у србском друштву, и конџерти «Музички салон» с великим успехом су одржани у следећим градовима: 

- Ваљево, Културни центар, 28 мај. Саорганизатори: Центар  културе Ваљево и општина Ваљево

- Краљево, Народни  музеј Краљево, 29 мај. Саорганизатори: Cрпско-Руски  Дом «Св. Александар Невски»

- Београд, Руски Дом, 30 мај. Саорганизатори: Руски Дом

- Сремски Карловци, 31 мај. Саорганизатори: Гимназија  Сремски Карловци, професорка Драга Вигњевић и општина Сремски Карловци

Пројекат «Музички салон» је никао,као препород најбољих културних традиција Русије 18 и 19 века. Популарност таквих салона била је условљена високом  просвећеношћу културних слојева руске  аристократије. Предвидевши даљи развој музике и литературе,руски салони су остали симболи своје епохе. Потрудили смо се да направимо креативну атмосферу музичких салона, дајући елементе новог погледа на ту јединствену појаву. Публика је топло примила руске уметнике: Заслужну уметницу Русије Елену Баженову, а такође композитора и извођача Максима Туула, Секретара Савеза књижевника Европе, руководиоца секције ауторске песме.

Прекрасне руске романсе у извођењу Елене Баженове: «Светла ноћ», «Романса  о романси», «Калитка», „Старински  валцер», «Не одлази ти мој голубићу…», «Хризантеме», «Гори, гори, моја звезда», «То су били дани…» и композиције Максима Туула на стихове руских класика, вратили су нас у времена златног и сребрног века руске поезије и музике, дајући непоновљиву драж тим најпознатијим музичким вечерима или салонима, како су их још називали.

На концерту је такође био обухваћен и део из фолклорне баштине руске културе, у извођењу Елене Баженове чуле су се руске народне песме из разних делова Русије: Архангелске области, Новгородске, Подмосковја, Тверске области и других. Обичајне, свадбене, косидбене и друге песме разних жанрова народног стваралаштва, које су извођене на аутентичан начин својствен свакој области, публику су оставиле без даха...

Магија изворних, древних словенских напева као да је узрујала притајене струне: гледаоци су заједно са певачицом «прелистали» музички летопис руске културе, који вуче корене од Велике словенске цивилизације. Песма успева да отшкрине врата генетског сећања народа, и баш због тога чак и дела непозната масовној публици, изазвала су тако дубока саосећања и осећај нечега драгог – блиског али заборављеног. Певачица је изводила песме практично из музичке баштине свих словенских народа: руског, украинског,белоруског, србског.

И, наравно, врхунац фолклорног дела програма биле су изведбе:  «Калинка» и србска песма «Јоване Јованке», коју су Елена и Максим специјално увежбали при доласку у Србију.

Постоји стереотип, класика – приоритет елите, што је духовна храна коју не могу сви да сваре... Међутим, присуствујући на наступу Максима Туула, многи су се уверили у обратно. Таленат се издиже над границама жанра, обједињујући различите стилове у блиставу мелодију, лагану и прозрачну као ваздух. «Сребрни» композитор – једнострано је мишљење критичара који су посетили концерт. Извођење композиција на стихове руских класика, достојно је укључивања у репертоар познатих руских певача и могуће је да ће се ускоро чути на великој руској сцени.

Међутим, са сигурношћу можемо рећи, да културна резмена није била једнострана: руски уметници дубоко су се заинтересовали за древну културу Балкана и њеног срца – Србије. Руска делегација се упознала са знаменитостима Ваљева. У  пратњи чланова друштва Србско-Руски Дом «Свети Александар Невски» посетили су Жичу, где су се упознали са древном традицијом крунисања србских краљева. У Београду, нажалост, због недостатка времена делегација је успела само да борави на улици Кнеза Михаила. Зато нам је у Сремским Карловцима, домаћин – професор руског језика Бранислав Мандић, показао најстарију српску гимназију.

Пријатно је такође приметити, да су се српске колеге укључиле у креативни процес и унели своју дружељубиву, креативну ноту, те су у Ваљево у нашем «Музичком салону» гостовали: Драгица Несторовић – Поповић у пратњи професора Тихомира Станојевића (клавир).

У Београду у «Музичком салону» гостовали су: оперска певачица Тања Андрејић и солиста хора «Краљ Петар 1» Љиљана Филимоновић.

У Карловцима, у старинској сали гимназије, у ентеријеру антикварног намештаја с краја 19 века, уз стелост свећа, салон су свечано отворили професор руског језика Ненад Спасић и Бранислав Мандић – који су сјајно изводили руске романсе, а такође и водитељ – професорка србског језика Јелена Ратков-Квочка и ученица Ана Павловић, рецитатор.

Шта је резултат сваког догађаја: извештаји и реферати? Засигурно не, нипошто... Најважнија је размена емоција, мисли, идеја, начина...  Што је, смело ћу рећи, заједништво у култури, које је у датом случају било двострано.

«Враћа нам се руска култура – како нам је драго», говорили су гледаоци у сваком граду. «Јер на радиу и на телевизији, практично, не чује се руска музика и доминира европска поп музика лошег квалитета.»

«Србија је тајанствена земља,и како нам је жао што се о земљи суди по излазу на море или по егзотичности.... што је савремени примитиван приступ», - чуло се у разговору са уметницима. «Србија нема егзотику, али има  укус Балкана, који кад се удахне чини да је немогуће заборавити ту земљу и не враћати се овде опет и опет...», приметила је Елена Баженова.

Слушали сте извештај наших колега са пројекта Руска култура у Србији и Удружење Србско-руска веза, који су организовали низ концерата руске музике у србским градовима. Поштовани слушаоци, молимо вас да нам саопштите о занимљивим догађајима који се дешавају у вашим градовима, како бисмо могли да говоримо о њима на нашем програму.