Интервју са Живком Ракетић: Сваки рад је стваралаштво Богом надахнуто

Данашњи човек је обично забављен крупним светским темама, или, са друге стране, преокупиран својим животом, проводећи га у борби да преживи у овим тешким временима. Обичне приче малих људи нису занимљиве медијима, а често не спадају ни у сферу интерeсовања већине обичног света. Но, најчешће се баш у њима налази спасоносна поука, која својим примером нуди модел како у овом турбулентном свету треба живети и стварита. Једну такву поуку свакако даје наша данашња саговорница Живка Ракетић.
Живка је власница СЗР. „Традиција“ која се бави шивењем православних одежди. Прича о„Традицији“ је сасвим необично почела, тј. није ни била планирана као што се обично предузећа оснивају са неком идејом да се направи успешан и исплатив посао. Како каже Живка, живећи црквено и бавећи се својом професијом, све више свештеника и монаха сазнавало је да се она бави шивењем. Тако су почели да јој доносе да им по нешто сашије, а она је прихватала изазов.

Десет година је Живка самостално и без ичијег сатрудништва шила мантије и остала одјејанија у свом стану, јер како вели, будући перфекциониста, није знала како да од неког другог тражи да уради нешто што није прошло кроз њене руке. Међутим, након 10 година, због повећаног обима посла, решила је да још неког укључи у посао као сарадника. Тада је и донела одлуку да званично отвори радњу. Кад је требало да је именује, а у разговору са пријатељима који су јој у томе помагали, схватила је да има традицију у томе што ради и да је то што ради део наше српске православне традиције. Тако је настало име радње „Традиција“.

Г. Живка се радо одазвала нашем часопису да одговори на питања о специфичности свог заната, о мотивима који су је инспирисали, како за рад тако и за црквени живот, о немогућности раздвајања заната и живота у цркви, али и многа друга питања из њеног, свакако ретко занимљивог радног искуства.
За почетак да Вас питамо ко су ваше муштерије?
Пошто смо специjализовани за израду целокупног текстилног програма за Богослужбени живот цркве, самим тим су нам муштерије сви, почевши од епископа до чтеца.

Колико има радионица овог типа у Србији?
Јединствени смо по програму који радимо. Постоје радионице које шију одежде, неки шију мантије, неки опет увозе готову робу па продају као своју...А у нашем салону се раде сви типови и мантија и буквално свих осталих ствари и за мушко и за женско монаштво и свештенство. А када се каже Традиција мање више сви знају шта то значи - лепеза производа и квалитет.
Има ли интересовања младих да крену у овом смеру?
Нисам сигурна да су млади заинтересовани, јер када виде да је потребна заиста велика љубав, труд, искуство и иницијатива брзо одустају. А моје лично мишљење je да je пре свега потребно да човек живи црквено, да све то носи негде дубоко у себи, да би ствaрајући све то у исто време имао радост и испуњене.
Ко вам је био највећа подршка када сте почињали?
Највећа ми је подршка моја породица, супруг и син, који су такође укључени у процес производње. Мада, искрено говорећи (без лажне скромности), ако могу тако рећи, моја највећа подршка и иницијатива су негде дубоко у мени, енергија која ме покреће и инспирише.
Да ли шијете мантије по наруџби?
Главна оријентација салона је шивење по наруџбини и личним мерама.

Да ли се код вас може поручити обична одећа са етно мотивима?
Сви мотиви настали у нашем салону су апсолутно оригинални и непоновљиви, јер су и идејно и дизајнерски, а и програмерски настали у нашем салону. Дуг је процес од идеје до готовог производа. Уз стварање дизајна црквених мотива спонтано су се наметнули и етно мотиви, који ту заправо некако прирoдно и спадају. Урађен је изврстан дизајн етно мотива за сценске наступе за познате личности из света музике, нпр. Слободан Тркуља...

Од чега понајвише зависи цена одежди?
Све цене зависе пре свега за који мотив се наручилац определи па онда који материјал - и још доста фактора које утврђујемо приликом прављења наруџбине
Каква је ситуација данас у Цркви по питању квалитета одежди?
Што се тиче самог квалитета одежде мислим да је шаренолико.... Онај ко се бави израдом свих црквених ствари између осталог и одежди требао би имати и стила и укуса, а нарочито знања да би могао урадити заиста квалитетну одежду.
Одежда је као и икона, као и живопис, као и појање, важан део црквеног живота. Све је у функцији благољепија. Ако кажемо да је црква тј. литургија предукус царства небескога биће нам јасно зашто и одежда треба да буде лепа. Како све у цркви има своје значење тако га и боје одежди имају. Например ако је празник мученика служи се у црвеним одеждама, ако је пребодобни у зеленим, Духовски празник такође у зеленим, и тако даље... Ако се служи ЦАРУ онда треба и да се служи у царској одежди.
А каква је ситуација по питању схватања црквене иконографије и естетике у богослужењу?
Нажалост видим да је многима израда одежди само посао, тј. један од начина да зараде новац, а не инспирација и мотив да себе обогате дивним осећајем уметничког стварања,јер то заиста и јесте. Чак и више од уметности, јер се одежда освештава и постаје део литургије. Одувек се посебна пажња поклањала свим сегментима црквене уметности, па између осталог и одеждама.

Кoји су материјали од којих се израђују квалитетне одежде?
Материјали од којих се израђују одежде су: свила, лан, вуна , брокат, полyестер.


Ваш атеље носи назив традиција, шта за вас значи традиција?
Традиција сви знамо шта је. За мене је традиција нешто што одолева времeну, а вредност му се не умањује, опстаје и расте.
Колико су могуће иновације у модном смислу у вашем послу и колико је ваш посао сличан иконописању а у чему је разлика?
Правила постоје која се не мењају. Али зато постоји могућност за уметнички израз. Свакако да постоји сличност са иконописом, само је питање шта ко види... Префињеност и елеганција израза треба свуда да буде присутна.
Разлике између иконе и одежде готово да и нема, ако се посматра у духу благољепија. Јер икона носи једну поруку а одежда другу, али суштински су повезане.
Да ли то значи да православно свештенство и монаштво почиње да прати модне трендове?
Не бих рекла да су модни трендови. Жеља и потреба да се принесе оно што је најбоље и најсветије подразумева тежњу да унутрашњу лепоту прати и спљашња лепота. А оно што никако не бисмо смели заборавити је да све то није само естетика већ пре свега тесна веза духовног и телесног, земаљског и небеског.
Да ли планирате да идете мало даље и да организујете модну ревију одежди?
Замисао да се представи наш дизајн одежди и индитија (Пресвлака за Часну Трпезу)...осим у црквеном миљеу, и широј јавности постоји већ одавно.Чак је и цела поставка осмишљена, али до реализације ће сигурно проћи још времена, јер да би се нешто урадило на нивоу, који одежди и припада, требају и финансијска средства да то све испрате.
Колико је итересовање за народне ношње, да ли вам се чини као да се полако враћа на мала врата србска народна ношња?
Што се тиче народне ношње мислим да млади за њу немају интересовања, јер нису национално опредељени, па им онда народна ношња и није занимљива, чак ни као експонат да имају. Можда је грубо ово што кажем, али мишљења сам да нисам погрешила.


Да ли сте присутни на тржиштима ван Србије и како странци гледају на то што радите ?
Наравно присутни смо и на страном тржишту. За сада у мањим количинама, али се надамо да ћемо добром и пре свега квалитетном сарадњом пронаћи своје место. Излагачи смо на црквеном сајму "ОРТОДОКСИЈА" који се одржава у Атини и Солуну, и морам рећи са радошћу, да сам била пријатно изненађена колико је било интересовања за све што смо излагали. Посебно је било велико интересовање за одежде, јер је разлика дизајна била велика. У основи нашег дизајна је ОРНАМЕНТ и то је нарочито привукло пажњу. Још једна потврда више да квалитет и оригиналност дизајна не могу проћи незапажено.
 
Одакле толика љубав према овом послу, посебно интересовање за шивење свештених одежди?
Љубав је постојала одувек. А свештене одежде су хвала Богу ту љубав заокружиле и употпуниле.
Живите црквено , да ли вас ваш живот у цркви инспирише за ваш посао, како и на који начин?
Дубоко верујем да је све по Божијем промишљању. У датом тренутку склопиле су се коцкице... Љубав за црквену уметност (кроз текстил) је откривена сада већ давне 1972.г., она траје још увек, и надам се неће се прекинути ни у вечности.
Већ сам рекла да је црквени живот темељ свега, па и стваралаштва. Све је тесно повезано, а понекад се и сама изненадим. Када човек једном почне да ослушкује тада му се све само открива. Црква је за мене рудник блага. Јер стојећи у цркви, посебно на литургији само се деси клик и ево идеје, или решења. Чак сам помишљала “па зар нисам дошла Богу да се молим а не да размишљам о послу.?!” Али идеја је долазила мимо мене.
Благодарим Господу за све и радујем се.
Разговарао: Жељко Ињац