Еврозона: притисак унутар котла повећава

Напорима америчких агенција, пао је суверени кредитни рејтинг Шпаније и Кипра. У првом случају, узрок је пораст дуга, ограничен приступ финансијским тржиштима, као и хронични пад економских показатеља. У случају Кипра иста прича. Поред тога његове банке, блиско повезане са Атином, претрпеле су губитке милијарди на отпис грчких дугова. Грчкој ће, према већини аналитичара, ускоро требати и трећи програм помоћи. Без обзира ко дође на власт. Тему наставља колумниста Сергеј Гук:

Проблеми у Грчкој и на Кипру могу да изгледају мали у односу на шпански и италијански проблем. То што ће Мадрид и Рим морати да се сакрију под „финансијски кишобран“ ЕУ, чувени немачки економиста Минхау Волфганг сматра само питањем времена. И он није усамљен по том питању. Невоља је у томе да нема места за две особе. Партнерима је укупно потребно најмање трилион евра. Наталија Кондратијева, шеф Центра за интеграцију Института за Европу РАН, сматра да је ситуација достигла своју кулминацију:

„Систем наднационалне регулације, како сматрају институције ЕУ, ефикаснији је од независног деловања од стране држава чланица. Али главни проблем је то што је у последњих десет година дошло до кризе конкурентности, пад улоге ЕУ на глобалном тржишту. И да ли ће финансијска стабилност система, систем казни, дозволити да се каже: криза долази до краја? Не. То је понављање старих мера које нису деловале пре кризе. Проблеми су хронични. Овакве кризе у Европској унији још није било.“

Професор економије Универзитета у Зигену Еберхард Шнајдер јасно оцртава контуре појаса за спасавање за ЕУ-у:

„Требало би предузети два корака. Прво - то је буџетни пакт. То значи да чланице ЕУ наметну штедњу, смањење дефицита. Други корак би потом био пренос финансијске надлежности ЕУ у Брисел. Трећи корак: Земље ЕУ преузимају контролу над својим буџетима, за ово ће бити основан надзор у Бриселу. Затим увести еуро- обвезнице. То значи да ће одговорност за дугове свих земаља - до одређеног нивоа - имати читава заједница која чини Еврозону. Нема другог излаза. Буџетски пакт ће бити усвојен. Времена, наравно, нема много, али другачије не може бити.“

Почиње трка против времена. Ако се самит ЕУ крајем јуна, ограничи само на доношење било које мапе пута за стварање политичке уније, у року од десет година за тржишта ће то бити празно парче папира.