Расположења русофобије у Прибалтици с годинама само јачају

Земље Прибалтике сећају се жртава стаљинових депортација из 1941. године. Власти Естоније, Летоније и Литваније покушавају да у друштву изазову расположења русофобије, говорећи о извесном „супер тајном плану“ СССР за депортацију становника Прибалтике у Сибир. Стручњаци „Гласа Русије“ подсећају на то да се депортација заиста дешавала, али се трагедија не може назвати геноцидом: међу исељеницима су већи део чинили Руси.

Стаљин је 1941. године заиста донео одлуку да се у Сибир и Казахстан привремено преселе сви они који су били лојални Хитлеру. Тада је постојала опасност да ће Немачка прекршити пакт о ненападању, што се касније и десило. 14. јуна 1941. године неколико десетина хиљада људи било је депортовано из Прибалтике. Притом то нису били само припадници прибалтичких народа, већ и Руси и Јевреји. Већина њих се после рата вратила кући. Једини критеријум за исељенике је био наклоност према нацизму, а не националност, истиче руководилац Центра за правну помоћ сународницима „Москва – Руси“ Михаил Јофе.

Ове групе људи су биле пресељене због рата који се ближио. То су била лица лојална немачком режиму, практично, пета колона.

Већи део депортованих чинили су етнички Руси, зато се не може говорити о геноциду над Летонцима, Естонцима или Литванцима. Не може се негирати масовно пресељење. Међутим, власти прибалтичких земаља су трагедију претвориле у политичку лакрдију, истиче руководилац Фонда „Историјско сећање“ Александар Дјуков.

Ови догађаји се користе у политичке сврхе, а не ради помињања жртава депортације. О томе сведочи термин комунистички геноцид, који се апсолутно ни на чему не заснива, чак га ни летонски историчари практично не користе. Обично се манифестације поводом дана жалости одржавају 14. јуна, управо на дан депортације. Изузев ове године. Ове године су у Литванији манифестације почеле већ 12. јуна. Намерно су померене како би се подудариле с Даном Русије. То показује одређени вектор политизације овог догађаја у прибалтичким републикама.

Александар Дјуков је такође уверен да су русофобија и величање нацизма узнемирујући знак раскола који се надвија над друштвом. То посебно пада у очи у Летонији, где су војници СС одједном постали јунаци.

Ипак, без обзира на све аргументе историчара, председници прибалтичких земаља и даље инсистирају на томе да их је Совјетски Савез окупирао. Такву изјаву је данас, на пример, дао премијер Литваније Андрјус Кубиљус.