РС и БиХ далеко од робота

Да РС и ФБиХ технолошки веома заостаје за развијеним земљама, сведочи и поразни податак да се у привреди РС и ФБиХ користи свега десетак робота, док је у свету укупно инсталисано више од милион индустријских робота. Стручњаци упозоравају да надлежне институције уопште не стимулишу развој високих технологија, због чега индустрија РС и ФБиХ све више назадује.

"У РС и БиХ не постоји критичка маса технолошког знања. Нема стручњака, менаџера, инжењера, економиста и новинара који би могли релевантно да утичу на политику економског и технолошког развоја, али и на едукацију јавности о роботици која је, по оцени светских експерата, кључна технологија 21. века", рекао је шеф новог Одсека за мехатронику на бањалучком Машинском факултету др Мирослав Рогић.
Улагање у знање и технологије, тврде стручњаци, кључ је за излазак из економске кризе.
"Нископрофитним привредним гранама попут пољопривреде, шумарства, туризма... не можемо остварити економски просперитет, а заблуда је да ми као народ нисмо у стању да овладамо високим технологијама", сматра Рогић.
Он каже да ће на погрешним теоријама које заступају поједини економски стратези РС и БиХ земља још више заостајати за развијеним светом.
"Предузећа која су увела роботе у производњу била су принуђена да повећају и број запослених, истина високообразованих стручњака. Суштина болоњског процеса је стварање што више стручњака који ће моћи да одговоре изазовима савремених информатичких и роботичких технологија", истакао је Рогић.
Додао је да млади у РС нису довољно и правилно информисани о савременим технолошким достигнућима.
"Зато није ни чудо да су факултети друштвених наука претрпани, а технички полупразни, иако се дипломци првих школују за бирое рада, а други су дефицитарна радна снага у свим развијенијим земљама", закључио је Рогић.
Највише робота у свету инсталисано је у Јапану - чак 500.000, затим у Немачкој - 140.000, а нешто мање робота има у САД. У свету је све више и робота који се користе у домаћинствима. Тако постоје роботи који замењују косачицу, усисавач, возача, перача прозора, радника на бензинској пумпи... Цене робота у свету се крећу од 15.000 до неколико милиона евра.

Највише робота у Сребреници
 
Занимљиво је да највише робота у БиХ има у Сребреници, једној од најнеразвијенијих општина РС - чак три, и то у предузећу "Цимос ТМД" д.о.о.! Два робота су инсталисана у Бањалуци и Градачцу, по један у Лакташима, Градишки, Дервенти, Тузли и Бихаћу.

Робот - заваривач на Машинском факултету

Професор Мирослав Рогић каже да је први индустријски робот у свету инсталисан 1961. године.
"БиХ је први робот добила 2005. Машински факултет је прошле године добио првог робота - заваривача, чија цена је 75.000 марака, а његова основна намена је едукација студената, мада можемо обављати и неке послове за потребе индустрије", каже Рогић.