Перспективе развоја РВ Русије

У Москви је одржана конференција за новинаре новог главног команданта РВ и ПВО Виктора Бондарева. Он је рекао нешто о плановима за развој РВ, саопштивши низ података који раније нису били познати.

Највеће интересовање изазвала је изјава да први комплет зенитно-ракетног система нове генерације С-500 може бити испоручен војсци већ 2013. године. Раније је било говора о томе да ће тестирање система почети тек 2015. године. Овакво нагло „убрзање“ процеса изазива питања. То се може објаснити само постепеним довођењем система у задате параметре.

Највероватније ће 2012. године почети тестирање „скраћене“ верзије система с „мобилном“ тачком борбене управе, радаром од С-400 и новим системом за лансирање. Затим ће у току 3-5 година сразмерно са завршетком и увођењем у наоружање нових елемената система у војску почети да пристижу његове усавршене варијанте.

Једна од главних карактеристика савремене војне машине је време њеног реаговања на опасност. Виктор Бондарев је у току конференције за новинаре скренуо пажњу на овај параметар. Одговарајући на питање о стању система ПВО он је саопштио да време реакције на појаву у зони одговорности „туђе“ летилице данас износи 3-4 секунде, што омогућава да се благовремено погоди практично сваки циљ.

Друга цифра коју је навео Бондарев – 4 часа – односила се већ на време реакције РВ. Она је била објављена у одговору на питање о потреби за обнављањем сталног присуства руских борбених авиона на Сахалину и ширењу присуства на Арктику:

Уколико нас тренутно негде нема, то не значи да не можемо да се појавимо тамо врло брзо. РВ је мобилна врста оружаних снага, и авиони се на исти овај Сахалин могу пребацити у року од четири сата.

Главни командант РВ је такође истакао да руска војна авијација редовно вежба брзо пребазирање на аеродроме на првој линији.

Одржавање РВ у стању борбене приправности могуће је само у случају непрекидне обуке летача. Она се данас врши како на тренажерима који омогућавају деловање у случају незгоде, тако и у ваздуху у случају напада на посаду. 2011. године он је у просеку износио 90 сати за РВ, а ове године треба да премаши 100 сати.

2012. године биће примљено око 180 полазника за РВ Русије и још око 80 – за припрему летова у интересу других државних структура, које располажу својом авијацијом – МУП, ФСБ, МВС. Овај број ће се повећати идуће године. Уз планирани број јединица РВ 2200-2500 авиона и хеликоптера Русије, колико је планирано за средину 2020-их година, број пилота треба да износи 4500-5000 људи. Треба повећати број полазника високошколских пилотских установа.

Виктор Бондарев није навео број машина, које РВ треба да добије ове године. Одговарајући на питање о плановима за модернизацију и отпис авионске технике истакао је да ће у току наредних неколико година бити отписани лаки војно-транспортни авиони Ан-26: „Ове машине су крајње застареле и њихова даље модернизација нема сврхе.“Ова изјава нас враћа на проблем замене лаких транспортних машина, о којој је више пута било речи, између осталог, и на сајту „Гласа Русије“. Бондарев је истакао да се тренутно ради на лаком транспортном авиону за РВ, али није навео ни име произвођача, ни планиране рокове израде.

Полазећи од постојећих пројеката који су доступни нашој РВ, може се закључити да се ради о наставку радова на пројекту Ил-112В. У мају 2010. године војно надлештво је напустило пројекат Ил-112В, чија се вредност производње удвостручила у поређењу с првобитним предрачуном. У извештају ОАО АК „Иљушин“ за 2011. годину говори се о тежњи ка „враћању“ Министарства одбране у пројекат.

Уколико су војна лица у Уједињена компанија за изградњу авиона заиста нашли заједнички језик и уколико се настави рад на Ил-112В, то ће бити оптималан излаз за РВ Русије, које у том случају неће морати да тражи инострани авион да „попуни празнину“ Ан-26.

Иља Крамник,