ЕУ: борба против незапослености - Сизифов посао

Повећати порезе. Смањити социјалне бенефиције, број радних места. Уштедети новац на медицини, образовању – на свему, осим на финансијској подршци банкама. Таква стратегија наметнута је земаљама дужницима у еврозони. Три и по године штедње, као да говоримо о испосницима. А какви су резултати?

Узмите прошлу годину за пример. Грчка: Скоро 20 одсто незапослених, раст БДП – бележи велики минус . Португалија: скоро 13% незапослених, БДП у слободном паду. Шпанија: Више од 20%, достигавши делимично БДП - исто као код Ирске, која има 0,7% раста. Истовремено, још увек више од половине броја становника јужне Европе није нашла место у животу –а најпре се ради о младим људима испод 25 година.

О Пакту раста, са планираним фондом од 120 милијарди евра, дискутовано је током ноћи, тачније више од 14 сати, и иако са различитим примедбама, ипак је подржан од стране свих учесника самита. Истини за вољу, Шпанија и Италија и даље покушавају да преговарају допунске услове. Између осталог, предвиђено је и да се издвоји десет милијарди евра за Европску инвестициону банку. Многи су пожурили да назову ову акцију „чудо оружјем“. Мишљење Владислава Белова, шефа одељења земаља и региона ЕУ, Института за Европу:

Идеја са Европском инвестиционом банком није нова. Шеф банке наглашава да се може дати новац, обим би могао да порасте на 80 милијарди. Али конкретних пројеката за које можемо дати новац, како би покренли раст, нема. И ово је проблем ЕУ-е у целини. Структурни фондови не могу се похвалити пројектима које би били добри у пракси.

Наравно, специфични програми, пројекти, могу бити катализатори, мале тачке раста. Али за један дан, проблем не може бити решен. Две године покушавају да покрену мотор реформи, регулаторе тржишта, али они не раде. Овде се јасно види да је 50 одсто незапослености код младих у Португалу и Шпанији, настало је због недостатка самосталних пројеката и предузетничких иницијатива.

Самит није прошао без финансијске одлуке- Европска унија је још једном подржала банке, дајући будућем европском стабилизационом механизму право да директно докапитализује проблематичне кредитне институције. А земље дужници су охрабрени да откупе обвезница како би смањили цену својих услуга. Даље, испоставило се да ни Немачка није имуна на кризу.Обим немачког извоза у међувремену почео да опада. То је и логично: главни потрошач немачких производа су земље ЕУ, са њиховим режимом штедње, чији је страствени заговорник сама Немачка.

„Канцеларка, диктатор“, како иза леђа називају Ангелу Меркел, неће одступати од изабраног пута. Али, као што је показао и овај самит, њена опозиција јача.