Мјесец дана протеста – грађани звижде, власт ћути

Педесетак  грађана активиста покрета „Парк је наш“ јутрос је од девет сати са транспарентима, пиштаљкама и скандирањем  „Лопови, лопови“ и „Парк је наш“ дочекивало  испред зграде Скупштине града Бањалука  одборнике у градском парламенту који су долазили на редовно засиједање.
У некој европској земљи  овакви догађаји одавно су из вијести пребачени у рубрику традиције и културе јавног артикулисања грађанске воље и практиковања демократије на отвореном.
 За разлику од таквих европских обичаја,  излив грађанске свијести и храбрости из претис – лонца у коме актуелна власт држи  чврсто запитивено сво накупљено незадовољство  народа,  за Српску је прворазредан друштвени феномен  што потврђује и чињеница да су Влади лојални медији у потпуности анатемисали или покушали скандализовати пртестне шетње грађана Бањалуке које трају пуни мјесец дана.
 Узурпација зелене површине у центру града  на којој је започео градњу дојучерашњи ухапшеник Специјалног тужилаштва РС,  а за кога и градска и републичка власт  тврде да је оличење законитости,  била је она кап незадовољства која је спонтано и снажно изазвала експлозију поклопца на лонцу.
Дух је изашао из боце без намјере да се тамо врати у скорије вријеме што је узнемирило власт која је била убијеђена да ће се и овај изненадни „ексцес“ храбрости  окончати по оној народној . сваког чуда три дана доста. Отуда је и запрепаштење веће као и немоћ да се нађе рјешење шта са „шетачима“.
 Обје стране, међутим, знају да је Парк само кулиса, формални фитиљ који је упалио већ годинама компресовано незадовољство општим стањем у друштву тако да се све претворило у директно сучељавање без маски и мимикрије.
Полиција уредно надзире фејсбук  групу на којој се бар електронски пријавило 30 000 истомишљеника ,  непрестано прати „шетаче“ у возилима и пјешке, у униформи и цивилу а ови други, недвосмслено,  саопштавају шта мисле о актуелној власти увијек када пролазе поред званичних институција.
Отуда је изспред зграда Владе, РТРС-а, правосудних институција и здања предсједника Републике већ од седам сати увече мобилно стање што ове друге инспирише на жестоко дување у пиштаљке, ударање у бубњеве и громогласно скандирање у коме је увезени  термин „контроверзни бизнисмени“  враћен у народни Вуков језик  у домаћем изразу „лопови“. Стотине „шетача“ свако вече, без маски на лицу и без сакривања  иза  институција и титула дијеле пролазницима летке у којима недвосмислено пише да им је доста биједе, лоповлука, незнања, корупције, непотизма, незапослености, бахатости , примитивизма  у земљи коју сматрају својом.  Проблем је у томе што  и власт сматра да је ово њихова земља а још је у србској епској поезији упозорено на чињеницу да не бива“ једна земља а два господара“ тим прије што је у овом случају свака коалиција искључена као немогућа.