Моћ се помера на исток

 Херцег Нови – Србској јавности Леонид Ивашов, руски генерал и геостратег, познат је по сведочењу на суђењу Слободану Милошевићу у Хашком трибуналу. Тада је говорио о догађајима за време рата на окупираним територијама, о којима је, иначе, био задужен да извештава руског председника Бориса Јељцина. Током унакрсног испитивања тврдио је да је НАТО-напад на СРЈ био дуго планиран и неизбежан, као и да било каква политика Београда није могла да спречи бомбардовање.

„Јесам бранио интересе Југославије, као независне и суверене земље. Покушао сам да се изборим за то да се поштује међународно право и повеља УН. Нисам имао друге интересе“, говорио је тада.

Данас, у разговору за “Новости”, објашњава како се опет нашао на србском терену и каква га судбина чека.

Каква је будућност држава некадашње Југославије? Да ли ће се усмеравање пажње светске јавности на друге регионе и бављење властитом кризом добро или лоше одразити на ово подручје?

Желим да се надам да ће овде бити мир, али оно што узнемирава јесте чињеница да су данас сви словенски народи разједињени. Међу њима се и даље покушава сејати немир и напетост. Србија је изгубила своје свето место, своју свету историју, а то је за њу било Косово и Метохија. Тај простор поново постаје полигон за политичке, али и духовне борбе. Постоји глобална политика НАТО и Запада која је усмерена ка томе да балкански народи остану разједињени. Запад ће се и убудуће трудити да држи под контролом државе које су настале распадом велике Југославије, да би биле од њега зависне, да не постану конкуренција. Претпостављам да ће се догађаји развијати у том смеру и у Србији и у Црној Гори. Међутим, и сам Запад је нестабилан. Постоје велике несугласице између Америке и Еропе, и у оквиру саме Европе, па перспектива ЕУ није нимало сјајна. Надам се да ће се Русија опоравити и подићи.

Србија и њено ново руководство уздају се у јачање Русије. Може ли нам оно донети корист?

Русија и њен председник Владимир Путин све гласније говоре о стварању великог евроазијског савеза. Чим Русија поново стане на ноге односи у свету и односи међу словенским народима ће се мењати. Ојачаће велико духовно пространство словенских народа и неминовно ће јачати и њихов економски развој. Русији ништа друго не преостаје него да јача самосталност, да игра своју политичку улогу и снажи свој геополитички статус. Наравно, она ће то постићи уз подршку наше словенске браће.

Где су, по вашем мишљењу кључна жаришта проблема, пре свега економских, са којима се свет сусреће?

Право и једино место кризе је Запад – Америка и Европа. Американци су хтели да контролишу све, да изграде једнополарни свет, а када су видели да у томе не успевају применом војне силе и да губе контролу над светским процесима, променили су стратегију и почели са дестабилизацијом света. У томе су им сарадници радикални исламисти. Када је Совјетски Савез ушао у Авганистан они су основали Ал каиду и талибане, радикалне структуре. Европа, нажалост, све више губи самосталност, а све је јаче америчко старатељство. Оно што се сада спрема за Сирију и Иран, то је по свему судећи извршење налога финансијске мафије, разних Рокфелера и Ротшилда, а ради спасавања америчког долара и америчке економије. На истоку нема кризе. Кина се снажно развија, Јапан се економски добро држи, Индија је веома динамична. Напредују култура, наука, образовање, а све то на основу успешно развијене економије. Запад мирним путем никако не може победити Исток. Центар света се премешта на исток.

Трећи светски рат

Плаши ли вас куда може одвести стално разбуктавање сукоба?

Кина, Индија и друге источне земље јачају своју одбрану и оне су изазов Западу. Ми се плашимо једино, будући да Запад још влада огромном војном силом, да може започети трећи светски рат. Да ће покушати да раздроби Исток. У Првом и у Другом светском рату амерички финансијери увећавали су своје богатство по неколико пута. Највероватније је да и сада постоји код њих нада да се то може поновити. А нису у праву, у основи светске кризе лежи у суштини криза Запада, духовна, па тек онда економска и финансијска криза.

Црква за успомену

Генерала Ивашова срели смо на Видовом врху изнад Херцег Новог. Ту се по трећи пут обнавља црква Лазарица посвећена Св. кнезу Лазару. Управо овде, 1807. године, руски морнари су заједно са Црногорцима и Бокељима бранили Херцег Нови и Боку од француског освајача у Наполеоновим ратовима.