Влада калкулише с цијеном пшеницe

              И ове године, као уосталом и претходних пет, Влада Републике Српске се потрудила да до краја у неизвјесности држи пољопривредне произвођаче, првенствено оне који своју егзистенцију базирају на производњи житарица.
               Као што је каснила са регресораним ђубривом и нафтом за сјетву, тако је окаснила и код утвривања загарантоване цијене пшенице.
               Тако се испоставило да је сељаку остало да, уз све временске непогоде којих је у протекле двије године било у изобиљу, истрпи и ону најгору – аграрну политику Владе РС која је у том сегменту у континуитету показивала одсуство озбиљности па и елементарне логике.
               Умјесто да се оквирно зна шта држава гарантује произвођачима хљебног жита да би се могло пословати са реалним калкулацијама мнистар пољопривреде Мирослав Миловановић, умјесто конкретним мјерама, функционише као савјетник па топло препоручује ратарима да чекају и калкулишу са цијеном пшенице.   
               Његова прогноза је да овогодишња цијена жита неће бити испод 0,38 КМ за килограм иако основна калкулација, по којој произвођачи имају интерес да сију пшеницу, каже да нема рентабилитета испод 0,45 фенинга за килограм.
               Али, министар наставља да лицитира па, као на сеоској пијаци, саопштава да је "реална цијена негдје, отприлике, 0,40 КМ за килограм пшенице“.
              Охрабрени неодлучношћу Владе млинари  нуде 0,35 - 0,36 КМ,  настојећи да направе екстра профит у простору између Владе РС,  која ништа не гарантује, и дезорјентисаних ратара који покушавају вратити уложено у страху да им љетина не буде жртва још једне, овога пута тржишне елементарне непогоде.
              Оваква константна небрига према онима који производе хљебно жито довела је РС у ситуацију да је сваке године континуирано све мање површина засијаних пшеницом па је држава присиљена увозити пшеницу за шта се ове године, умјесто Мађарске или Србије, јавно нуди Румунија.
              А та чињеница говори све о политици која се према аграру води већ годинама.
              Огроман простор некултивисаног или необрађеног земљишта и стотине милиона марака који се одлијевају на увоз прехрамбених производа су координате које је успоставио експертски двојац, бивши и садашњи министар,Братић – Миловановић радећи континуирано на пропасти аграра.
              Невоља је у томе што ће овај други, и када изгуби изборе у Бијељини, наставити по старом јер другачије не умије.