Деценија и по од страдања Срба у Брадини, код Коњица

ИAКО је Брадина, код Коњица, једно од српских мјеста у БиХ које је највише страдало у протеклом рату, још нико за овај злочин није одговарао пред међународним и домаћим судовима.

Ипак, Брадина није заборављена. И овог 26. маја, на дан када је страдала прије пуних 15 година, биће служен парастос у дјелимично обновљеној цркви, а пламен свијећа обасјаће мјесто у порти, гдје је у масовној гробници сахрањено 26 несрећних Брадињака.

Подсјетимо... Оружане чарке око овог села почеле су већ у априлу 1992. године, да би 25. маја услиједио концентрисан напад тадашњих снага муслиманске Територијалне одбране из Коњица, паравојних формација "Зелених беретки", Хрватског вијећа одбране и хрватских оружаних снага. Брадина је била у тоталном окружењу. Ипак, бранила се колико је могла. И ту одбрану прескупо платила. Убијена су 44 Србина - 36 из Брадине и осам из сусједног села Брђани. Послије пада села у руке непријатеља почела је незапамћена голгота Срба, у којој нису поштеђени ни дјеца, жене и старци. Силовања, пљачке, паљевине и убиства били су свакодневица Брадине...

Преживјели мушкарци одведени су у злогласни концентрациони логор Челебићи, гдје су мучења, понижења и свирепа убиства настављени. Од посљедица батинања у Челебићима, умрли су Петко Глигоревић, Гојко Миљанић, Мирослав Вујичић, Милорад Куљанин и многи други Срби. Срби су затварани и мучени и у спортској дворани у Коњицу. По угледу на инсценирани масакр на сарајевској пијаци Маркале и у улици Васе Мискина, муслиманске снаге гранатирале су 15. јула 1992. године дворану у Коњицу. Од 170 затворених српских цивила, погинуло их је 13, а 12 је рањено.

Канцеларија за тражење несталих Републике Српске још увијек трага за посмртним остацима Сретка Куљанина, званог Беко, Драгослава и Петка Куљанина, Петра Ђорђића и Перка Мркајића. Прошле године пронађено је тијело Босиљке Куљанин (1939), коју је - како су свједочили њен муж Стеван и син Миленко - из брадинске школе, у којој су силоване Српкиње, извео лично Бришо Шкојо и највјероватније је и убио.

Малобројни преживјели Срби из Брадине још увијек живе у Републици Српској и Србији, али све је мање свједока који би пред судом могли да кажу истину и покажу злочинце.

Ипак, житељи Брадине, попут Боре Глигоревића и Николе Мркајића, који су преживјели покољ у овом селу и тортуру у логору Челебићи, знају истину. У својим свједочењима, о којима је раније писао наш лист, они су нашироко описали страдање Срба из Брадине, али и других коњичких села, као што су Доње село, Брђани, Зукићи, Џепи, Блаца, Бјеловчина, Церићи...

Aли, да ли ту истину правда хоће да чује?

КОЊИЦ

Права голгота Срба у општини Коњиц, којих је по попису из 1991. године било око осам хиљада, започела је 1. маја 1992. године, када је пред црквом у сједишту ове општине Наил Чомага убио Ђорђа Магазина. Седам дана касније у селу Џепи убијена је двадесетогодишња дјевојка Младенка Магазин.

У мају исте године, у Доњем селу убијено је 11 цивила српске националности.

ОСУЂЕНИ

Због злочина, почињених у логору Челебићи, пред Хашким судом суђено је четворици припадника тадашње Територијалне одбране. Командант логора Здравко Муцић, звани Паво, у новембру 1998. године осуђен је на седам, а потом на девет година затвора. "Одслужио" је само четири године и осам мјесеци.

Хазим Делић, један од главних организатора систематског убијања и прогона Срба, исте године осуђен је на 20 година затвора. Казна му је касније смањена на 18 година. Заједно са њим, на 15 година затвора осуђен је и Есад Ланџо. Хашки трибунал је на истом процесу ослободио кривице Зејнила Делалића, који је у притвору провео 2,5 година.