Из живота врана-интелектуалаца
Зоопсихолози из Московског државног универзитета Ломоносов проучавају интелектуалне способности великокљуних врана са јужних Курила. Пројекат проучавања социјалног понашања појединачне популације ових птица се реализује први пут. Иновативни начини налажења хране – од отварања конзерви кљуном до крађе јаја из кокошињаца – чине локалне вране идеалним објектом за научну анализу.
Великокљуне вране обитавају на Сахалину, Курилским острвима и у Јапану. По боји оне личе на обичне црне вране, разликују се од њих масивним кљуновима, великим размерама и реповима у облику клина, посебно приметним у лету. Научници са биолошког факултета Московског државног универзитета посматрају понашање великокључних врана у њиховој природној средини, у насељу Крабозаводску на острву Шикотан. Овде их је око 150, што је много за невелико насеље. Прво су птице у насеље привукли отпаци фабрике рибљих конзерви, али сада их нема довољно за све. И постепено великокљуне вране су заузеле у насељу исту нишу као и пси луталице у градовима, чији живот у потпуности зависи од човека. Вране су нашле мноштво начина да извуку максималну корист од људске близине, рекао је за Глас Русије заменик директора за научни рад дражвног природног забрана Курилски Максим Антипин:
"Вране налазе храну на врло оригинална начин. Оне пробијају кључном лимене кознерве и једу садржај. Обично конзерве којима је прошао рок трајања налазе на ђубриштима или их краду у кућама. Могу једноставно да улете кроз отоврен прозор и да одвуку са трпезе неке посластице. Вране су се прилагодиле да краду јаја из кокошињаца, убијају пилиће, обично колективно. Једна од врана обавештава о доласку домаћина, а друге врше крађу. Такође уништавају баште, и углавном је то такође колективни посао. Врана је социјална птица."
Вране прождрљивци не гнушају се ничега. Извлаче из гредица шаргарепу, тикву разбијају на пола и једу срце, јабуке сакупљају са дрвећа, рибу краду пред очима рибара. Зоопсихолози сматрају да такве методе налажења хране код врана не могу да буду урођене. Како би се утврдио начин предаје навика стечених током живота у суседству са човеком, од одраслих на младе птице, научници су означили 25 птића одређеним комбинацијама разнобојних прстнова, наставља Максим Антипин:
"На тај начин месец дана пошто птићи излете из гњезда, научници могу да посматрају њихово даље одрастање, како се младунци прилагођавају за живот у колективу, у јатима, који социјални положај у њима заузимају, како почињу да лове, колико брзо се адаптирају на човека."
Зоопсихолози са Московског државног универзитета завршавају истраживања социјалног понашања јужносахалинске популације великокљуне вране почетком септембра. Заједно са резултатима донеће са острва Шикотан документарни филм о односима врана са локалним становницима и домаћим животињама.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/blueathena7/cc-by-nc/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- животиње
- истраживање
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Међународни олимпијски комитет саопштио је да је одлука „заснована на доказима и стручним проценама“...
Невероватно финале у скоку увис обележило је Светско првенство у Токију, а српска атлетичарка Ангелина Топић освојила је бронзану медаљу. Финале је два пута прекидано због јаке кише, али је...
„Када смо добили позив из Бразила да учествујемо на Светском првенству, једино смо селектор и ја веровали да је то оствариво. Говорили су да смо луди, да нећемо успети...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
Na Atletskom stadionu u Kraljevu danas je održan prvi dan Prvenstva Srbije za seniore, uz učešće čak 260 takmičara iz cele zemlje. Publika je uživala u vrhu...
Остале новости из рубрике »
















