Велики глумац и провокатор

Уметник треба да се односи према себи са иронијом, иначе ризикује да се претвори у ћурана. Такву шаљиву формулу је извео и придржава је се истанкути руски режисер Петар Фоменко. 13. јула он је прославио 80. рођендан.

Између осталог сам Петар Фоменко никада не прославља јубилеје. Колико их је већ било у његовом животу! Дешавали су се и други поводи за прославе: фантастичне премијере, на које је тежила да доспе читава позоришна Москва. Високе награде – државне и професионалне. Али ништа не може да натера Петра Фоменка на стане пред камере, да даје интервјуе и да се купа и личној слави.

Слава његова је заслужена. Он је ка њој ишао врло дуго, превладавајући неразумевање, када су га старији другови оптуживали да скрнави руску класику и када су се његове представе затварале. Сопствено позориште под називом Радионица Петра Фоменка појавило се теко пре 20 година. Совјетски Савез се распао, режисер је имао већ 60 година. Где је нашао снаге? Вероватно су подршку давали ученици, одлични, паметни, талентовани, они су увек окруживали Фоменка. Са њима је он и направио позориште о којем је почело да се прича са дивљењем и радошћу.

Фоменко је постављао на сцену класику. Али као да су драме Шекспира, Чехова, Толстоја, Пушкина биле написане тек јуче на савременом материјалу. При томе у свим његовим представама је необична једноставност и природност која је доступна само врло великим уметницима у зрелом добу – примећује у интервјуу за Глас Русије ученик Петра Фоменка, глумац и режисер Сергеј Пускепалис, који је стекао међународно признање учешћем у филму Како се завршило лето.

Његово новаторство је управо у томе што он чисти са драма некакву бронзу – говори Сергеј о свом учитељу – чини дела максимално блиским аутору, његовој личности, његовог ауторској парадоксалности. Он чини дела забавним, по мени то и јесте новина.

Ако се говори о Фоменку као о личности, то је најсложеније! Колеге га зову великим глумцем и провокатором, непредвидивим и непоновљивим, пореде га са вулканом... По речима истог тог Сергеја Пускепалиса, Фоменка је немогуће анализирати, он се може само осећати.

Сви смо навикли на то да неуспех може да буде и користан, а према успеху се треба односити скептички, кажу ученици Петра Фоменка: редитељи Женовач и Карбаускис, глумци Агурејева и сестре Кутепове... Они су сада међу лидерима руске позориште уметности. Ученике мајстора називају смешно и дирљиво – „фоменци“, изговарајући презиме учитеља у множини. А у суштини то је сасвим исправно.