Колико износи обештећење за један дан у паклу?

Поводом недавне вести да је влада Србије предложила да се некадашњим заточеницима са Голог Отока исплати обештећење за оно време које су провели на том злогласном месту, и то у износу од 6 евра за сваки дан боравка у затвору, огласили су се неки од његових бивших затвореника, тражећи много већу суму за тешке патње које су тамо доживели.

Дакле, шта је био Голи Оток и због чега је на толико лошем гласу?

Ради се о ненасељеном острву у Хрватској, на коме је од 1949. године постојао логор за југословенске политичке затворенике, након Титовог сукоба са Стаљином. Током првих осам година тамо је било заточено 16.000 људи, од којих је више стотина тамо и подлегло, услед тешко описивог психичког и физичког малтеретирања,неиздрживих услова и веома тешког рада. По описима самих затвореника, храна је била врло лоша, хигијенски услови су били катастрофални, а харале су и бројне болести.

Они су тамо доспели углавном због тога што их је тадашњи режим Јосипа Броза Тита оптужио за изражавање наклоности Стаљину и Совјетском Савезу. После обичне изјаве у том смислу, једног неподобног политичког вица или често и лажних оптужби, сви они су у најкраћем року били оптуживани и пребацивани на Голи Оток. По многим сведочењима, људи су тамо завршавали чак и само због тога што их је неко пријавио тадашњој полицији да су слушали Радио Москву или да су имали позитивно мишљење о Стаљину.

Међу логорашима је био нарочито висок проценат народних хероја, доскорашњих министара, предратних комуниста и угледних људи, а упадљива је била и њихова национална структура, зато што је убедљиво највише било Срба, скоро половина свих затвореника, а такође и Црногораца, који су чинили чак једну петину.

Ни међународни Црвени Крст, а ни било која друга међународна хуманитарна организација није никада посетила то острво, а данас је Голи оток поново ненастањен, и посећују га једино малобројни туристи.

На простору бивше Југославије, само Хрватска и Словенија су досад понудиле финансијску одштету својим грађанима који су били затворени на Голом Отоку. Тако је, на пример, Словенија исплатила по 6.300 eвра за сваку годину заточеништва у том логору, а Хрватска је бившим затвореницима омогућила и повлашћене пензије, док све остале бивше југословенске републике још увек нису обештетиле своје држављане.

Дакле, као што смо рекли, недавно су се и српске власти огласиле по том питању, нудећи већ поменутих 6 евра на име обештећења по сваком дану мукотрпног живота на том неславном острву.

Оно што је интересантно у овом случају, то је свакако - на који начин се израчунава износ којим се обештећује нечија душа и тело, поготово што у већини случајева никакав новац не може да буде истинска противтежа за учињену штету било ком човеку?

Разумљиво је да у испражњеној државној каси недостају финансијска средства за све многобројне текуће потребе, но у овом моменту је ипак занимљиво урадити поређење са уобичајеним примањима у земљи. Наиме, ако пођемо од чињенице да просечна србска плата тренутно у најбољем случају једва добацује цифру од око 350 евра, то значи да просечна цена рада по једном дану износи око 12 евра.

Ако затим упоредимо ту просечну дневницу од 12 евра, са понуђеном одштетом у износу од 6 евра, онда долазимо до закључка да – један дан тешког рада у логору вреди само колико и пола дневнице за данашњег просечног запосленог човека.

Можда то звучи помало апсурдно, али заиста је тако.