Џудо на Балкану

Данашњу тему смо лако нашли - ако погледате олимпијску ризницу Русије, сложићете се са насловом из данашњег броја руског листа „Комерсант“ – „Џудо доживљава своју ренесансу“. Прва три руска злата освојена су на татамију. Ваља нагласити, било је то на очиглед шефа државе. Ако нисте видели загрљај спортисте Хаијбулаева и председника Путина, посетите нашу Фејсбук страницу.

Данас говоримо о џудоу на Балкану, а наши гости су двојица спортиста из региона. Њихов успех на Олимпијским играма био је скроман, али ипак вредан. И само појављивање на играма у Лондону, доказ је да ови спортисти припадају спортској елити. Одмах да нагласимо да се ови спортисти никада нису срели на терену, што је штета. Али, зато можемо објавити: први пут Дмитриј Герасименко (Србија) и Срђан Мрваљевић (Црна Гора) сусрели су се не на татамију, већ за округлим столом „Гласа Русије“

Прича је веома интересантна: Дмитриј Герасименко који потиче са јужног Урала, прво је отишао у Москву, а затим је добио нови - србски - пасош и постао лидер балканског тима.... На Олипмијади, заустављен је у осмини финала у категорији до 90 килограма.

Дмитриј, како сте се Ви уопште нашли у Србији, да ли сте дуго размишљали о понуди и како је до тога уопште дошло?

- То се догодило после Универзијаде 2009. године, која се одржавала у Београду и на којој ми се посрећило да победим. Тада сам се први пут упознао са Џудо федерацијом Србије. Већ следеће, 2010.године, заједно са мојим тренером, одлучили смо да покушамо са сарадњом и да наступам за екипу Србије. Неко време је било неопходно да се обаве формалности и да добијем пасош, тако да од прошле године наступам за српску репрезентацију.

Какви су Ваши први утисци о Србији и како сте примљени?

- Допадају ми се људи у Србији, јер су весели и добри. Мени се чини да су Срби и Руси јако слични.

Не жалите што сте се отиснули у Србију? Како су на Вашу одлуку реаговали Ваши родитељи, пријатељи и клупске колеге?

- Не, не жалим. Моја породица и пријатељи су ме подржали. Колеге из руске екипе су такође, у принципу, разумеле моју одлуку.

Каква је по Вама србска џудо екипа?

- Могу рећи да србска екипа има јако добре младе спортисте, који ће када стасају, на следећим Играма достојно моћи да бране боје своје репрезентације. Они ће такође моћи да претендују на високе пласмане...

Да ли постоје неке разлике између српске и руске џудо школе?

- Да, постоје. У руској школи има доста елемената националне борбе, елемената вештине самоодбране. Мислим и да је џудо популарнији у Русији. По мени, у том смислу постоје суштинске разлике...

A други учесник нашег округлог стола је црногорски џудиста, носилац бројних медаља Срђан Мрваљевић, које је такође стигао до осмине финала олимпијског турнира.

Како тумачите чињеницу да највећом државом на свету, Руском Федерацијом руководи човек који се успешно бави џудоом? Подсетимо да је Владимир Путин носилац црног појаса, 6.дан...

- Сигурно да је то, што је господин Владимир Путин био џудиста, један огроман плус за светски џудо. Са позиције на којој је сада, он много помаже џудо и заиста је урадио капиталне ствари за развитак џудоа у последњих 5-6 година. Не само ја, већ и џудисти широм света, можемо бити поносни што је таква особа и тако велики човек- наш бивши колега.

Који квалитети се развијају тренирањем џудоа?

- Џудо у матерјалном смислу можда не може да пружи толико, колико можда могу неки екипни, лопташки спортови. Што се тога тиче, џудо таквим спортовима не може да парира, али кроз џудо се уједно развија и дух и тело, веома се јача карактер. Човек научи да буде јак и у поразу, а да у победи, опет, не полети, да га победа не понесе. Такође, тренирањем џудоа, човек научи да мора да ради много, да даје целог себе, да буде посвећен раду да би на крају направио успех. То је оно што џудо даје и што после помаже у животу, било чиме да се човек бави.

Ваш наступ на Олимпијским Играма, значи да сте ушли у 16 најбољих џудиста света. Какве сте Ви лекције научили током припрема и током самог наступа на играма?

Ово је моја друга Олимпијада. Пре Лондона сам учествовао на играма у Пекингу, где сам остварио бољи резултат- био сам седми. Након тога сам био и вице-шампион света. На овој Олимпијади сам заиста имао много здравствених проблема и било је питање да ли ћу уопште наступити. Ето, ипак сам одлучио да наступим. Прошао сам прво коло, ушао сам у 16. Сигурно је да је свака Олипијада једно велико искуство. То је највећи планетарни спортски догађај. Што се тиче припрема, оне су биле напорне, у складу са мојим здравственим могућностима. Испоставило се да, овог пута то није било довољно за медаљу. Али, сигурно да ће ми само учешће и та два меча много користити у наставку каријере.

Реците нам нешто о Вашим плановима за будућност?

Моји планови су везани за још један олимпијски циклус, дакле у наредне четири године имам 3 првенства света, 4 првенства Европе и надам се, Олимпијске Игре у Рио де Жанеиру. Спреман сам да нередне 4 године будем посвећен као и до сада, да много радим и да покушам да освојим још неку велику медаљу за своју земљу.

Били сте проглашени за спортисту године у Црној Гори (2011. године). Дакле, као врхунски спортиста, како сагледавате развој џудоа и спорта уопште у Црној Гори?

- Ми смо млада земља у свему, па тако и у џудоу. Сигурно да за неке праве ствари треба много времена, рада и стрпљења. Боље је него што је било, сигурно је да мора још више да се улаже, не само у џудо, већ комплетно у спорт. Надам се да сам својим резултатима на међународној сцени подигао ниво популарности џдуоа. По некој статистици, сада вежба 6 пута више деце, него пре 3-4 године. Тако да се надамо да ће из тог квантитета проистећи и квалитет. Идемо напред и сви заједно- мој савез и ја чинимо све да џудо унапредимо и да га поставимо на место које му припада.