Русија обележава сећање на хероје-миротворце, погинуле 2008. у Јужној Осетији

 У граду Цхинвалију, престоници Јужне Осетије, обележава се четврта годишњица трагичних догађаја из 2008. године. Тада је грузијска војска, обучена од стране америчких инструктора, напала Јужну Осетију у операцији која има много сличности са операцијама „Бљесак“ и „Олуја“ из 1995. Међутим, руска војска је одлучно заштитила своје грађане.

Русија 8. августа обележава сећање на трагичне догађаје из 2008, када је у ноћи између 7. и 8. августа грузијска армија отворила јаку артиљеријску ватру ракетним комплексима „Град“ на Цхинвали, престоницу Јужне Осетије, а затим отпочела копнену операцију са циљем насилног припајања Јужне Осетије Грузији. Сутрадан је у рат званично ушла и Апхазија, у складу са споразумом о међусобној војној помоћи чланица Заједнице непризнатих држава (Придњестровска Молдавска Република, Апхазија и Јужна Осетија).

Када су 1990. грузијски националисти дошли на власт и прогласили независност Грузије, Апхазија и Јужна Осетија су одбиле да се одвоје од СССР.

Оружани напад на Јужну Осетију био је врхунац дугогодишњег грузијско-осетијског конфликта, чији се корени крију у догађајима с краја 1980-их, када је активиран грузијски национални покрет за независност Грузије од централне совјетске власти, што је довело до наглог заоштравања односа између грузијског народа и националних мањина, пре свега Апхаза и Осетина који су тада већ имали сопствене аутономне ентитете и тражили независност. Када су 1990. грузијски националисти дошли на власт и прогласили независност Грузије, Апхазија и Јужна Осетија су одбиле да се одвоје од СССР, позивајући се на уговоре из совјетског доба о уласку тих аутономних територија у састав Грузијске Совјетске Социјалистичке Републике.

На територији Јужне Осетије политичка борба је прерасла у оружане сукобе, и током 1991. република је постала поприште интензивних ратних дејстава. У тренутку потписивања Сочинског споразума о принципима мирног регулисања грузијско-осетијског конфликта 1992. Јужна Осетија је де факто већ била независна држава. Тада је ради очувања мира у републици стациониран мешовити мировни корпус, састављен од руских, јужноосетијских и грузијских војника.

Конфликт је 16 година био „замрзнут“. Међутим, 2003. је у Грузији изведена „револуција ружа“ и на власт је дошао Михаил Саакашвили, који није скривао своју намеру да непокорне регионе „реинтегрише“ са Грузијом. Саакашвили, који се едуковао у САД и течно говори енглески, одмах је постао љубимац Џорџа Буша. Амерички председник га је чак назвао „светиоником демократије“ на постсовјетском простору. Саакашвилија је нарочито иритирало то што су у годинама грузијске блокаде Јужне Осетије проруски настројени Осетини масовно добијали пасоше Руске Федерације. У једном тренутку вера у моћне америчке покровитеље и њихове европске савезнике довела је до тога да се грузијски председник одлучио за напад на уснули Цхинвали, надајући се да Русија неће заштитити своје грађане.

Грузијски председник Саакашвили, који се едуковао у САД и течно говори енглески, одмах је постао љубимац Џорџа Буша. Амерички председник га је чак назвао „светиоником демократије“ на постсовјетском простору.

У првим часовима рата управо су 583 руска миротворца заједно са јужноосетијским добровољцима стали на пут ударним јединицама грузијске армије, наоружаним по стандардима НАТО-а и обученим од стране америчких инструктора. По многобројним оценама експерата, план грузијске операције осмислили су исти они војни инструктори који су стајали иза операција „Бљесак“ и „Олуја“ из 1995, када је Хрватска извршила напад на самопроглашену Републику Српску Крајину.

Неколико часова после почетка ратних дејстава руска армија је по наређењу председника Дмитрија Медведева ушла на територију републике и након петодневне операције приморавања Грузије на мир потукла је до ногу грузијску армију, дејствујући између осталог и на територији саме Грузије. Власти Јужне Осетије су изнеле податак да је у току августовског рата погинуло преко 1500 људи.
 
Дмитриј Медведев је 26. августа 2008. објавио међународно-правно признање независности Јужне Осетије и Апхазије. Поред Русије, независност ових република признале су и државе Никарагва, Венецуела, Науру, Вануату и Тувалу. Питању признавања Јужне Осетије периодично се враћа и белоруски председник Александар Лукашенко. Поред тога, недавно је актуелни председник Србије Томислав Николић најавио да парламент Србије у скоријој будућности може размотрити питање о признавању независности ових двеју република.   Дан сећања на хероје-миротворце обележен је комеморативним програмима у којима су узели учешћа припадници јединица из руске војне базе у републици Јужној Осетији, чланови републичке и градске администрације, учесници августовске војне операције и представници друштвених организација.

Јекатерина Туришева, Вјачеслав Чарски,