Будућност арктичког дела Русије

Русија се спрема за широко освајање налазишта енергетских сировина на свом арктичком делу. Тренутно је основни задатак - предвиђање свих ризичнчних околности ради спречавање штете по еколошки систем региона, сматрају експерти.

Програм истраживања континенталног прага Арктика и разраде минералних ресурса до 2030. године предвиђа петоструко повећање производње нафте и четвороструко гаса. Према проценама владе Русије, очекује се економски ефекат од реализације програма у оквиру 200 милијарди еура.

Русија се током више деценија бави освајањем арктичког дела. На данашњи дан производња нафте износи 13 милиона тона, а гаса – 57 милијарди кубних метара. Производња угљеводоника остварена је у области Охотског мора и острва Сахалин. Припреме за производњу одвијају се на налазишту Приразломно на делу Печорског мора. Штокмановско налазиште гаса у области Баренцовог мора спада у низ највећих у свету, истиче шеф катедре освајања морских налазишта нафте и гаса Државног универзитета нафте и гаса Русије „И. М. Губкина“, професор Борис Никитин:

- Може се рећи да су његове залихе 3,5 пута већа од залиха норвешког налазишта Трол. Оне износе преко 4 билиона кубних метара гаса. То омогућава годишњу производњу на овом налазишту до 50-100 милијарди кубних метара гаса. Перспективе таквих компанија као што су „Газпром“, „Роснефт“ говоре о томе да ће се до тог времена, тј., до 2030. године, половина гаса производити на морским налазиштима.

Притом настаје питање, колико је безбедна производња угљеводоника у арктичком простору. Природа овог региона је веома крхка, он је најосетљивији на планети и неће издржати високо индустријско оптерећење. Влада Руске Федерације дефинисала је задатак - да се детаљно проучи проблематика еколошких последица извођења радова на шелфу и утврђивања одговорности у случају проузроковања штете. Налазишта арктичког басена која су на данашњи дан активна, како тврди Борис Никитин, раде уз поштовање свих еколошких норми:

- Проблематика спречавања загађивања мора тамо је решена. Непотребни материјали, које користимо приликом изградње бушотина, самом бушењу, током експлоатације, биће ускладиштени на платформи и засебно ће бити транспортовани и депоновани.

Руско законодавство даје дозволу за радове само оним компанијама које имају искуство од најмање пет година. Таква ограничења су оправдана, сматрају научници. Догађаји у Мексичком заливу су показали, колико је тешко уклањање хаварија ове врста и борба са последицама. На Арктику су услови још оштрији, износи стручњак за освајање ресурса нафте и гаса на континенталном делу, дописни члан РАН Василије Богојавленски:

- Ликвидација последица догађаја, који се десио у Мексичком заливу, допринели су тропски услови. У топлој морској води присутно је пуно бактерија, и неке од њих су омогућиле абсорбовање и прераду угљеводоника. На Арктику таквих бактерија нема. Тако да би се нафта таложила на дну као чврста фракција или би доспела на обалу и изазвала загађење.

Руски научници разрађују технологије спречавања хаваријских ситуација. Савремене нафтне платформе су опремљене системом такозваних „превентора“, који искључује могућност продора нафте у море. Научили смо се да избегавамо ледене санте које су велика претња у северним морским просторима. Разрађене су платформе, чији се горњи део може одвојити и удаљити у море, и на тај начин се избегава контакт са леденом сантом. Све прорачуне безбедности опреме за производњу нафте и гаса стручњаци узимају са великом резервом. Чак ако се једном у сто година региструје бура са таласом од петнаест метара, платформу дижу на тај начин, да не може да је угрози никаква бура. „Све зависи од људи, - тврде руски стручњаци, - а не од тог мора, у којем се налазимо“.

Русија намерава да активира освајање делова северних мора. За привреду земље то је реална могућност „припреме за потенцијалну енергетску револуцију“, и о томе је скоро дао изјаву председник владе РФ.