ВЕЋЕ ЦАРИНЕ ЗА БиХ И СРБИЈУ

Анализа Хрватске народне банке (ХНБ) о утицају приступања Хрватске ЕУ на спољнотрговинску размјену пољопривредних и прехрамбених производа, објављена у Билтену ХНБ-а, показује да царине за знатан број производа могу бити и веће од 20 одсто.

Просјечна царина при извозу тих производа из Хрватске у Србију повећала би се са садашњих 4,5 на 13,2 одсто, што ће смањити конкурентност хрватских извозника.

Приступањем Хрватске у ЕУ за ову земљу престају важити постојећи трговински споразуми, међу којима и ЦеФта, а започиње примјена заједничке трговинске политике ЕУ. То се нарочито може одразити на домаћу пољопривреду и прехрамбену индустрију.

Према најавама потпредсједника Владе Невена Мимице крајем маја, одмах након љетне паузе ЕУ ће у име Хрватске почети преговоре са земљама ЦеФта о задржавању нултих или најнижих царина на хрватске производе након уласка у чланство ЕУ.

Хрватска на тржишта земаља Цефта пласира петину свог укупнога робног извоза и то је једно од ријетких тржишта на којем Хрватска остварује високу просјечну стопу раста.