Вода и живот

Савет безбедности Русије припрема план активности у случају глобалног дефицита слатке воде. Њен недостатак су већ осетиле две милијарде становника на Земљи. Становници Русије нису међу њима. Међутим, нагло смањење броја извора воде за пиће на свету приморава Русију да већ сад припрема стратегију за „водену безбедност“.

Борба за енергетске ресурсе у најскорије време може бити замењена борбом за воду. Само за последње две године преко 20 милиона на свету је напустило своје место становања због недостатка воде за пиће. „Водених миграната“ има више него избеглица због војних конфликата. Тако је претња „водених ратова“ сасвим реална, сматра организатор пројекта „Watermap – карта вода Русије“ Андреј Војнов.

ОУН прогнозира овакве конфликте за око 25-30 година. У овом смислу има два извора напетости – то су Африка и Блиски исток. И док је у Африци овај проблем врло оштар, али је сам регион прилично сиромашан и слабо развијен, Исток је у овом смислу много опаснији. Многи велики градови на њему се у потпуности граде на преради морске воде. Међутим, то су колосални трошкови. Стални извори слатке воде тамо коштају злата.

Међутим, и у земљама где нема очигледних проблема с водом, запажају се негативне тенденције – има све мање чисте воде, она губи на квалитету, истиче заменик директора Института за проблеме воде Руске академије наука Александар Гељфан.

- Ситуација с недостатком воде постаје све тежа, што многим стручњацима омогућава да већ сад говоре о глобалној кризи воде. По постојећим оценама, до краја следеће деценије за светску привреду ће бити ангажовани скоро сви економски доступни ресурси слатке воде. Изузев у земљама као што су Бразил, Канада и Русија.

Русија, Канада и Бразил су данас лидери по резервама слатке воде. Уз правилан приступ они могу постати свеопшти спасиоци. За то уопште није потребно да се између држава полажу цеви за претакање воде или да се тргује водом у флашама. Може се преузети главни део производње у којој се користи вода. На пример, за производњу тоне азотне киселине потребно је 180 кубних метара слатке воде, за тону памучне тканине – до хиљаду кубних метара. У погледу економије и штедње природних ресурса треба организовати њихову производњу у великим размерама тамо где слатке воде има напретек. Притом се, наравно, не сме заборавити на екологију и будућих генерација. План Савета безбедности Русије треба да узме у обзир све ове моменте, сматрају стручњаци.