Европски пачворк

Како се приближавају општи избори у Немачкој заказани за 2013. годину, политичка ситуација у земљи приређује све већа изненађења. Новом се може сматрати иницијатива коју је изнео високи функционер Хришћанско-социјалног савеза Вилфрид Шарнаглем. Активиста странке која чини владајућу коалицију позвао је ни више ни мање на самоопредељење Баварске. А ради образлагања ове идеје Шарнгал се спрема да у скорије време изда читаву књигу.

И њој је несумњиво унапред припремљена улога полтичког бестселера. Јер многи пилитичари у различитим крајевима Европе, као и активиста ХСС, сањају о самоопредељењу својих историјских и административних области и територија – сматра наш коментатор Петар Искендеров.

- Ако се остави по страни историја антиколонијалне борбе средином прошлог века – на први поглед тешко је схватити аргументе присталица отцепљења Баскије, Северног Кипра, Корзике, северне италијанске области Паданије, и јужноиталијанске Сицилије, или апологета цивилизованог, али ипак развода Фламанаца и Валонаца у Белгији. Али брижљиво одабрани и на посебан начин поређани социјално-економски аргументи могу да оставе утисак на публику. И активиста ХСС обећава Баварској невиђени процват, чим она престане да дели свој еприходе за потребе заосталих федералних провинција, читај бивше ДР Немачке. Слични прорачуни и аргументи навођени су у почетној фази распада Југославије. Словенија и Хрватска су сматрале неправедним прерасподелу својих прихода у корист Босне и Херцеговине, Македоније или Косова. Нема потребе да подсећамо до чега је довело на крају слично рекло би се чисто финансијско свођење рачуна – до крвавог братоубилачког рата.

Наравно, Немачкој тешко да прети сличан сценарио. Ипак Вилфрид Шарнагал прибегава лукавости када види у чланству Баварске у саставу Немачке претежно економске минусе. Тешко да би ова провинција могла да постигне актуални ниво благостања када би наставила да постоји самостално по узору на 19. век. Сличне унутрашње противречности својетвене аргуметнима сепратиста не самоу Немачкој, већ и међу Баскијцима или становницима Северне Италије. Они гледају само на данашњи распоред финансијских токова – не узимају предисторију и што је најважније слабо замишљајући изворе еконосмког просперитета својих независних држава, ако им буде суђено да се појаве.

Пример Балкана то врло добро потврђује. 1999. године ЕУ је била приморана да хитно разради Пакет стабилности за државе Југоисточне Европе – у првом реду за младе републике бивше Југославије. Данас ЕУ која преживљава кризу тешко да ће узети да издржава самопроглашене државе. Она има довољно сопствених „проблематичних земаља“ или исто то Косово.

Али управо проглашење незвисности Косова од Србије у једностраном поретку 2008. године дало је снажан импулс сепаратистичким расположењима у читавом свету, истакао је експерт Института за славистику РАН Александар Карасјов.

- По мени, одјек косовских догађаја не престаје ни данас. Он ће трајати дуго. Јер у међународном праву је створен преседан. Шта више, лидери сепаратиста и у Европи и ван њених граница добили су могућност да се позивају на одлуке Међународног суда УН. Овај суд је изјавио 2010. године да проглашење независности Косова не противречи нормама међународног права. Без обзира на то што је Међународни суд формално дао оцену само декларације независности, а не њеног каснијег признања од стране водећих запљаних земаља, преседан је био створен. И данас присталице самопредељења међу Шкотима, Баскијцима, корзиканцима, сицилијанцима или баварцима могу да се позивајуна дату одлуку.