Навали на поврће

Становницима планете научници су предложили да постану вегетаријанци. У отвореном писму објављеном на Светској недељи воде у Стокхолму, они су изјавили да ако се не промени начин исхране, не одустане од меса, до 2050. године човечанство ће се суочити са тешком прехрамбеном кризом.

Руски писац Лав Тостој је још 1910. сматрао да ће за 80 година сви људи гледати на потрошњу меса у исхрани са истом одватношћу као и на људождерство. Етички и филозофски разлози су до недавно били главни аргумент вегетаријанаца. Данас су им се придружили и економски резони. По оценама УН, становништво Земље за 40 година увећаће се до 9-10 милијарди људи. Како би се прехранили, биће потребно да се више него двоструко увећа произвдња хране. А то ће довести до необичног оптерећења по екосистеме, између осталог по водне ресурсе. Већ данас се све чешће говори о воденим ратовима који прете свету. При неконтролисаној потрошњи могућ је песимистички сценарио, сматрају аутори реферата у Стокхолму. На нашој планети једноставно неће бити довољно слатке воде да се сачува актуелни начин исхране, тврде научници, пошто узгој стоке захтева већу количину воде, између осталог за произдводњу сточне хране. Излаз је да се пређе на биљну исхрану, што се делимично већ практикује у свету, истиче Константин Хандрамај, директор за развој компаније ГРАНТЕ која производи безбедну храну.

- Постоји мноштво примера земаља где је већ уведен вегетаријански четвртак. Тог дана у читавој земљи немогуће је купити месо и рибу. Зато ћу рећи, ако ништа не променимо у нашем актуелном начину живота, очекују нас не само прехрамбене кризе, већ и еколошке.

Саговорник Гласа Русије не једе животињску храну седам година и приметио је побољшање здравственог стања. А лекар дијетолог Сергеј Ларшутин сматра да људи неће моћи да пређу у вегетаријанце, пошто се рацио наших далеких предака састојао 70% од меса, а то значи да нисмо ни из далека биљоједи.

Од тада се наш организам веома променио, али метаболизам није такав да се потпуно пређе у вегетаријанце. Мада у низу земаља особености исхране омогућавају да се то учини. На пример, лакше прелазе у вегетаријанце Јапанци, пошто код њих месо одувек чини мањи део сихране. Јапанцу су више навикли на поврће и рибу. Може се смањити потрошња рибе и увећати потрошња поврћа. Они то подносе лакше него на пример становници средњег појаса Русије.

Што се тиче Руса, по речима ексепрта, у њиховој исхрани количина месне и млечне продукције по глави становника је мања него у Западној Европи. Тако да смо ми у тренду и спремни смо на изазове природе. Што се тиче прехрамбене кризе, дугорочне прогнозе је тешко састављати. Чак и ако се одустане од шницли и пређе на поврће, треба узимати у обзир друге факторе, сматрају експерти. На приносе, као што се зна, утичу временски услови. А направити тачну прогнозу до 2050. године једноставно је немогуће.