"Јасно је да је руски инвеститор у нафтну индустрију Републике Српске озбиљан у својим намјерама да прошири капацитет и повећа инвестиције. То је један је од позитивних примјера који доказују да, и у вријеме сталних удара економске кризе и тржишних турбуленција, добре инвестиције имају своју перспективу", нагласила је Грујићева.
Према њеним ријечима, у директном контакту са страним компанијама које већ послују у БиХ потврђено је да оне континуирано инвестирају, а већина је најавила даље проширење производње.
"Неке од њих су `Санино` - Дервента, `Алпина-Бромy` - Тешањ, `Колектор` - Лакташи, `Аустротерм` - Шамац, `Аустронет` - Приједор, `Групација Превент` и други", прецизирала је Грујићева у интервјуу Срни.
У току је реализација пројеката који ће знатно утицати на кретање страних инвестиција, а проводе их "ЕФТ Рудник и термоелектрана `Станари`" (Данска), "Комсар енерџи Лтд." (Кипар) као и "Импортан центар - Бихаћ" (Хрватска).
Подсјећајући на податке Централне банке БиХ која је, у складу са својим годишњим планом, објавила званичне податке о приливу директних страних инвестиција у прошлој години у износу 566,9 милиона КМ, Грујићева је навела да је, у складу са статистичким принципима, извршена и корекција прилива директних страних инвестиција за 2010. годину који износе 430,9 милиона КМ.
"Ови подаци дијелом се разликују од прелиминарних података кориштених за 2011. и досадашњих података за 2010. годину, али у суштини евидентно је да је у прошлој години забиљежен одређени раст прилива директних страних инвестиција.
Наравно, то не представља значајан раст, али је чињеница да су забиљежени позитивни помаци који су, истина, још далеко од година када су у БиХ стигла најзначајнија страна улагања", рекла је Јелица Грујић, директор ФИПЕ.
Она наглашава да је ФИПА, с циљем промоције и представљања успјешних прича и компанија које послују у БиХ, већ припремила кратке филмове/изјаве о искуствима страних инвеститора у БиХ, који ће врло брзо бити званично промовисани.
"Не желим овог пута да упућујем критике било коме, али морам указати на чињеницу да ове компаније и њихово пословање заузимају веома мали медијски простор у БиХ, иако су страни инвеститори који већ послују у БиХ најбољи амбасадори и промотери њених пословних могућности и амбијента", поручила је Грујићева.
Према званичним извјештајима Конференције УН за трговину и развој /НКТАД/ за 2012. годину, прогнозирани глобални раст инвестиција за земље у тразицији, укључујући и БиХ, могле би до 2014. године достићи ниво инвестиција из 2007. године.
"Гледајући са позитивне стране, а узимајући у обзир глобални тренд раста страних инвестиција, стратешки значај региона као и најављене инвестиције у БиХ, и у овој години можемо очекивати благи пораст", најавила је Грујићева.
Она упозорава да се информације о наводном повлачењу инвеститора из БиХ и драстичном паду страних инвестиција у првој половини ове године, које се у посљедње вријеме пласирају у домаћој јавности, "увијек морају узети са резервом".
"Министарство спољне трговине и економских односа БиХ води евиденцију регистрованих уговора, што је потпуно другачија методологија од оне према којој ради Централна банка БиХ, те је јасно да се подаци тешко могу поредити", појаснила је Грујићева.
Она је закључила да је најзначајније повлачење капитала у првој половини ове године, према том извору, смањење капитала "Хипо Алпе Адриа банке" што се, како је појаснила, може везати за пословну политику те банке.
