Московски сајам књига: будућност књиге

Књижевена јесен у руској престоници, као у увек, протутњала је нагло и упечатљиво, оставивши могућност љубитељима књига да се снабдеју књигама за дуге зимске вечери. 10. септембар је последњи дан рада 25. Московског међународног сајма књига на којем је могла да се купи књига без трговинске марже, да се сретне омиљени писац, да се учествује у конкурсима читалаца.

Више од 200 хиљада књига на десетак језика света. Преко 1500 експоната из 45 земаља. Око 500 тематских манифестација: конференција, презентација, конкурса, сатанака. Такве су цифре актуалног књижног форума. Главна вредност са читаоца је да се упозна са књижевним новинама, издвачи имају своје бриге и интересе. Данас их као никада брине будућност књиге, јер свима је јасно да живимо у епохи прелимној за издавање књига.

Бизнис мртвог дрвећа – конференција под таквим називом је окупила на сајму професионалце тржишта штампаних медија и интернет-индустрије. Изјава чувеног медијског магната Руперта Мердока, који је својевремено позвао колеге да не заборављају да раде у издавачком бизнису, а не у бизнису продаје мртвог дрвећа, данас је, изгледа, стекла нови смисао. О циљевима конференције за Глас Русије говорио је организатор, главни уредник електронског часописа Интернет у цифрама Дмитриј Чистов.

- Ми сви схватамо да папир полако умире, тиражи падају и за књиге, и за новине, и за часописе. А број Интернет-корисника расте, расте број гаџета, планшета, телефона. И схватити како у тој ситуацији тржиште постоји врло је занимљиво.

Представници фонда Јавно мњење, електорнским медија, као и директори великих издавачких кућа позвани су да представе слику дешавања, да кажу ко и шта чита у Русији. О свом виђењу будућности књиге у интервјуу за Глас Русије говорио је директор једне од најуспешнијих руских издавачких кућа Ексмо Олег Новиков.

- Нове технолошке могућности које су дошле данас на тржиште приморавају издавача да се престроји. Низ година тржиште књига било је једно од најконзервативнијих. Књига направљена у средњем веку, практично се није променила. И за 2-3 године ми смо се нашли на последњој ивици технолошког прогреса. Електронске књиге улазе у свакодневни живот, стварајући додатне опасности, али и пружајући могућност издавачима да буду ближе читаоцу, да учине књигу доступнијом, и по цени и по могућности куповине. И ову јединствену могућност треба искористити, предложивши контент који се стварао низ година у дигиталном формату. Како би читаоци могли да га купују, скидају, читају у он-лајн библиотекама и могуће захваљујући томе тенденција пада интересовања за читање ће се променити. И то што данас издавачке куће виде као опаност помоћи ће да се поново читање учини модерним, актуалним и популарним.

Судбина папирне књиге, уверен је издавач, ни мало није тужна. Да, тиражи ће се смањити, али осећај који настаје када узимаш у руку штампану књигу, тактилни, визуални, увек ће бити тражен. Дечије књиге, уметничке монографије, све то никуда неће нестати. У електронски формат ће прећи углавном забавна литература, а то је само 40% тржишта књига. Тачније у догледној будућности књига ће и даље остати са нама и поклањати читаоцима радост.