Румунски председник оптужен за везе са Виктором Бутом

Ово је није први покушај да се «повеже» Трајан Басеску са Виктором Бутом. Слични скандали били су уочени још почетком прошле деценије. Међутим они тада нису могли озбиљно да науде политичкој каријери румунског председника.

Опозициона штампа пише, да је председникова администрација користила за своје потребе један или више авиона компаније MIA Airlines, бивше JetLine, која се помиње у извештају Ун у контексту наводних Бутових операција испоруке оружја у Африку. На «списку оптужених» у коришћењу авиона «продавца смрти» (тако зову Виктора Бута румунски новинари) нашло се неколико високих званичника. Ту се налази Михај Резван Унгурјану, који је у периоду наводних летова «авионима Бута» био министар спољних послова, а касније постао шеф румунске Спољне обавештајне службе и премијер у влади, која је подржала Трајана Басескуа.

Наредна фаза скандала лако је предвидљива. Опозициони новинари већ су почели да наговештавају могућу повезаност, председнику Басеску блиских, и румунских тајних служби - са трговином оружјем. Неки новинари подсећају непотврђену легенду, да су америчке тајне службе хтеле да ухапсе Бута у Румунији, али румунске тајне службе, које су биле под прећутном контролом председника, упозориле су Бута и операција је пропала.

Новинари воле да презентују Бутову биографију на основу мишљења америчких тужилаца и холивудских сценариста. На тај начин информација, да сам Бут и његова одбрана сматрају политичким случај, на онову кога је осуђен у САД, а докази оптужнице се граде на истој «оперативној провокацији» - једноставно не стиже до румунског читаоца. Неки новинари се не устручавају да користе непотврђене информације како би обрадовали љубитеље «врелих чињеница».

Ако тражимо у том скандалу реалну заверу, она постоји, пре, у опозиционој штампи и код одређених политичара. Пошто је Запад активно подржаво Басескуа у процесу импичмента, натеравши владу и Уставни суд, да га без обзира на пораз на референдуму врате у председничку фотељу, у Румунији су почела да се активно испољавају антиевропска и антизападна расположења.

Амбасадор САД у Букурешту, специјални изасланик Стејт департмана САД, председник Европске комисије и европски комесар за правосуђе, вршили су груб притисак на румунске органе власти и на опозицију. Наравно, опозициона штампа није могла да се не посвети овим грубим мешањима у румунску политику. У овом случају важна теза политичке борбе је била идеја да је Румунија колонија Запада, а Басеску именован за њеног губернатора.

Није искључено да је румунској опозицији, која себе сматра делом европске политичке елите, назначено, да се Европа и САД не могу критиковати у домаћим политичким борбама, и да ће таква критика знатно смањити шансе опозиције за председничко место у будућности. Ово се чини смешно, али многи румунски политичари стварно доживљавају себе као део «велике породице западних политичара», без обзира на многобројне и понижавајуће доказе за супротне закључке.

У контексту тог хипотетичког сценарија постаје јасна жеља дела опозиције да представи Басескуа као политичара, који користи услуге руског «трговца смрти». Такође постају разумљиви објављени напади на руске инвеститоре у румунску металургију. Они су оптужени за сувише блиску и сумњуиву сарадњу са политичарима из Басескуовог окружења. Очигледно да је опозиција у Румунији одлучила да игра стару политичку игру, у којој побеђује онај ко пронађе више «доказа» за сарадњу противника са Москвом. Ако је стварно тако, онда је то велика политичка и геополитичка грешка. Геополитички аспект ове грешке је очигледан. Политички аспект је у томе, што румунско бирачко тело добро зна, ко је и како подржао Басескуа упркос изборној вољи грађана. А то очигледно није Москава.

Валентин Мидрешеску,