План медаља на Параолимпијским играма у Рио де Жанеиру

Руски параолимпијци почињу са припремама за следеће летње Игре. Двострука параолимпијска шампионка Олесја Владикина и четвороструки шампион Сергеј Пуњко, сањају да оду у Рио де Жанеиро. Освајачи злата у Лондону, поделили су са слушаоцима „Гласа Русије“своје планове које имају у наредне 4 године.

Спортисти још нису успели ни да се поштено одморе од свог тријумфалног наступа на Параолимпијским играма у Лондону, а већ почињу са припремама за следеће Игре. Испред њих су 4 године упорних тренинга и међународних такмичења. И све то како би постали део екипе која ће отићи на следеће Игре. Отићиће само најбољи. Двострука параолимпијска шампионка у пливању Олесја Владикина је уверена да ће без обзира на то што је у Лондону она освојила злато, сребро и бронзу, морати да се бори за своје место у будућем тиму са новим, малдим али потенцијално јаким спортистима. Никаквих привилегија и поштеда за њу неће бити.

- Ако се решим на „безумље“, то ће бити трећа Параолимпијада. Хтела бих да одем тамо, сам град ми се веома допао, већ сам била тамо. А одабир за екипу која ће отићи на следеће Игре је постао оштар. Постати део екипе, главни је задатак за искусне и младе спортисте. Ми се такмичимо за место у екипи на једном, истом нивоу.

Спортисти моле да се никакви уступци не чине за њих приликом одабира. То је прави спорт и мора да победи јачи и бољи. Руси се надају да ће већ на следећим Параолимпијским играма њима поћи за руком да са златног трона збаце Кинезе. Практично, свако злато за Русе, то је нови рекорд, примећује пливач, четвороструки шампион Параолимпијских игара- Сергеј Пуњко, који је у Лондону освојио пуни комплет медаља.

- По укупном броју медаља тешко, али по борју златних, у принципу је могуће. Мора се још много радити, развити параолимпијски спорт у регионима. Било би добро ако нам пође за руком да то урадимо за 4 године. Позитивне тенденције се примећују, ми идемо у правилном смеру и раније или касније ми ћемо престићи Кинезе. Али, биће тешко. Они имају значајне људске ресурсе и тиме већу могућност избора.

Победа за параолимпијце није главна ствар. Сваким наступом они доказују целом свету, да њихове могућности нису ограничене. Последњих година однос према њима се променио на боље и то је заправо главни успех. Сада спортисте зову да снимају рекламе, говори Олга Владикина, која је руку изгубила у саобраћајној несрећи.

- Пред почетак лондонских Игара предлагали су ми да се сликам за гламурозне часописе, да учествујем у разним пројектима који су, у принципу, за нас параолимпијце раније били недоступни. Људи прихватају, разумеју, спремни су да виде и чак уважавају и инспиришу. То је добро. Ми имамо чему да научимо људе. Има доста тога над чим се човек може замислити. Ми бисмо волели, да људи не окрећу главу.

И не окрећу. На Играма у Лондону, практично на свим такмичењима, трибине су биле готово потпуно пуне. Хиљаде људи је долазило да навија за своје фаворите. Спортисти примећују да тако нешто до сада нису видели. Тако активна подршка је у почетку изазивала шок, а потом помагала при победама.