Како смо на силу помагали Црну Гору

Био сам млад стручњак, на службеном путу у Варшави, са директором фирме. Догодио се земљотрес у Црној Гори. Мој директор, као добар комуниста, прекида наш службени пут, десила се несрећа у Црној Гори, треба помагати.

И помогли смо, ко је колико могао или хтео. Но, као и увек, пара треба много (особито Црногорцима) а увек их је мало у буџету. И неко из власти одлучује у наше име, доноси се закон по коме нам се, без наше сагласности, одузима од плата 1% сваког месеца и тако девет година. Да и тако помогнемо браћу Црногорце. Додуше, народ је гунђао, не сасвим гласно (гласно гунђање је било опасно по здравље) јер су браћа Црногорци успели и да додатно пострадају од земљотреса тако што су родбинске везе радиле пуном паром и свима давале потврде да су пострадали од земљотреса. Никли су станови, куће, виле. Није се знало која је од које лепша, захваљујући и нашим парама (нас је било много а њих релативно мало).

Пролазило време, Срби су и даље радили у корист своје штете, браћа Црногорци се одвојили и више нису браћа. И то што су се одвојило је добро, створили државу, језик, остаје још да позову римокатолике да им направе и други народ. Није добро то што су узели са собом и своје а богами и наше. Нису заборавили  да узму и део Дома синдиката у Београду. Мислим да је крајње време да адвокати и правници узму у руке закон по коме су нам отимали паре за помоћ Црној Гори и да утврде да ли имао право  (а ја сам убеђен у то да имамо право) да нам  сада суверена Црна Гора врати тај новац, наравнио, са каматом, рачунајући дуг у еврима (преко односа динара и немчке марке лако ће утврдити основу а камате нека буду и камате Народне банке). И да утврде колика је њихова  обавеза  да врете на сваки отети динар.  Требало би ставити забрану Црној Гори на продају дела Дома синдиката док се овај проблем не реши а ако су га већ продали, однели су Црногорци много тога са собом од чега бисмо могли да  наплатимо то што су нам отимали. Ако  је неко радио у фирми има право по основу рада на беспалтне акције те фирме, ако је неко куповао акције, тим боље. Сматрам да смо током тих година на неки начин (мада принудно) куповали акције садашње државе Црне Горе.

Овим позивам адвокате, правнике и све оне који могу са правне стране да се озбиљно забаве тим законом и да нам  презентирају квалификовано мишљење да ли имамо права да нам се врати отето.  Додуше, прошло је доста времена од отимачине али Црна Гора је недавно постала самостална држава, тако да по том основу наша потражња није застарела.