ЉУБЉАНИ НЕ ТРЕБА ФИНАНСИЈСКА ПОМОЋ

Он је додао да Словенија може сама да преброди опасност од банкрота брзим усвајањем и провођењем банкарских реформи и куповином лошег дуга од државних банака у висини од око 4 милијарди долара.

У интервјуу за агенцију АП он је на маргинама самита лидера у УН, рекао да је његова влада спремна да учини све што је могуће да спријечи потребу за страном помоћи.

"Није нам потребан новац Европског стабилизационог механизма. Наравно, потребне су нам структуралне реформе које смо занемарили у прошлости“, рекао је он.

Некада најбогатија република бивше Југославије, Словенија је сада погођена дубоком рецесијом.

Словеначки "балон некретнина" пукао је 2008. након глобалне финансијске кризе, слично као и у Шпанији, која је под притиском да тражи помоћ.

Словеначки јавни дуг је испод 60 одсто бруто друштвеног производа, рекао је Јанша, наводећи да је Шпанија супротан примјер гдје је дуг 75,9 одсто бруто друштвеног производа, према подацима које је овог мјесеца објавила Банка Шпаније.

Јанша је рекао да његова влада жели да почне куповину лошег дуга од банака до краја године, а Словенија, такође, планира продају обвезница касније у току године.

Парламент је почео да преузима све неопходне мјере да спаси Словенију из "опасних вода", рекао је он.

"Морамо да стабилизујемо наш банкарски систем. То је најважнија краткорочна мјера", рекао је Јанша.

Осим грађевинског сектора, Јанша је за кризу окривио и оклијевање претходних влада да проиватизују банке након распада и одвајања од Југославије.

Јанша је додао да је тежина европске финансијске кризе потцијењена што је само продужило политичке проблеме у Словенији када су претходне владе требале бити агилније да реагују и спроведу реформе.

Он је додао да Словенија мора да проведе пензиону и реформу рада и тиме пошаље правилне сигнале финансијским тржиштима.

Премијер је истакао да је увјерен да ће његова влада прогурати пензиону реформу кроз дубоко подијељени парламент и да може да савлада референдум ако до њега дође.

Прошле године, влада лијевог центра није успјела да усвоји пензиону и реформу рада.

Јанша је рекао да је пензиона реформа, коју је његова влада предложила, много боља јер се фокусирала на продужење времена односно повећањр година током којих Словенци морају да уплаћују у пензиони фонд, са 35 на 40 година, умјесто да се само концентрише на продужење старосне границе за одлазак у пензију на 65 година.

Јанша ће морати да преговара са опозициојом, које ће можда бити мање заинтересоване за сарадњу након што је главни лидер опозиције Зоран Јанковић накратко ухапшен у четвртак заједно са још пет лица у вези са истрагом вишемилионске корупције око градње спортског комплекса.