РФ-САД: рестартовање је завршено, али софтвер багује

Нова етапа развоја руско-америчких односа започеће после председничких избора у САД. То је ових дана ставио до знања шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, објаснивши у интервјуу за лист Комерсант да ако фаза рестартовања буде превише дуга, то значи грешку у програму.

Са тим закључком руског министра слаже се већина експерата, али у оценама могућности трговинско-економских веза да позитвно утичу на политичке односе, аналитичари се разилазе.

Чињеница да су у последње време САД подржавале кандидатру Русије приликом њеног ступања у СТО значи да наши односи почињу да се мењају, сматра Вил Померанц, заменик директора Института Кенана. Сада се трговина са Русијом у робној размени САД приближава негде до обима од 1%, што наравно не може да буде озбиљан фактор билатералних односа, сматра руководилац Центра за упоредна истраживања ИМЕМО РАН Никита Загладин.

- Друго је питање – ја просто не видим у којим сферама би могли да се развијају наши трговинско-економски односи. Ми мало шта можемо да понудимо од оног што је САД сада потребно у великим количинама, што они тренутно купују. Тачније постоје правци нових економских веза који се могу пронаћи, али друга је ствар да ли ће у догледној перспективи они бити тако значајни да некако утичу на карактер међусобних односа.

Сасвим је јасно да Русија и САД треба да укључе у међусобне односе сва питања која за сада постоје само виртуелно, рекао је у интервјуу за Глас Русије заменик директора Института за САД и Канаду Виктор Кремењук.

- То су питања енергетике, енергетске безбедности, то су питања животне средине, питања финансијских тржишта и друго. Али за сада то никако не постаје део реалних односа. Испада за сада супротно, што што ми видимо, то је случај Магнитског, то је тежња Американаца да не развијају са нама економске односе.

Напети моменти у односима између две земље како прошле, тако и текуће године, делимично се објашњавају тиме што је била завршена почетна етапа нормализације рестартовања, претпоставља Томас Грем из Кисинџер Асошиејтиз. Питање се састоји у томе како ћемо се кретати напред, какав ће бити дневни ред односа између САД и Русије. Пошто јасног одговора нема, на површину избијају противречности. Код нас је увек било размимоилажења по питању заштите људских права у Русији у последњих 10 година о ПРО, а сада о Сирији, приметио је Томас Грем у интервјуу за Глас Русије.

У принципу са америчким експертом слаже се ректор Дипломатске акафемије МИП Јевгениј Бажанов.

- Што се тиче перспектива наших односа, постоје основе да се сматра да ће се они развијати. Али то не значи да ће бити хармонизовани. Зато што се код нас не подударају интереси. Имамо различите погледе рецимо на Иран, не баш једнаке прилазе регулисању ситауције на Блиском Истоку, по питањима Ирака, Северне Кореје. А најважније што ће ометати хармонични развој односа са САД јесту непрекидни покушаји Американаца да постигну хегемонију у свету.

Истовремено, додао је Бажанов, на примеру америчко-кинеских односа се види како у контексту многих неслагања, у политичкој, чак и у војној области, Вашингтон и Пекинг ипак чувају најтешње и широке везе у трговинско-економској и хуманитарној сфери. Русија и САД немају сличну осигуравајућу мрежу, али упркос свим противречностима треба је створити ради јачања билатералног дијалога на политчкој основи.