Руска Дума ће објаснити Америци шта је демократија

Депутати ће на критику Запада „о стању људских права у Русији“ одговорити анализом поштовања људских права у САД. Дума планира разматрање многих тема које су болне за САД.

Депутати припремају „симетричан одговор“ Западу на критику Русије. Како сазнају „Известија“, за 22. октобар су у Државној Думи планиране парламентарне дебате посвећене проблемима везаним за поштовање људских права у САД.

Извор овог листа у Думи саопштио је да се у оквиру предстојеће акције планира разматрање многих тема које су болне за САД. „Питања која ће бити размотрена тицаће се, између осталог, затвора Гвантанамо, америчког изборног система, као и права мањина“, набројао је он.

Вјачеслав Никонов, први заменик председника одбора Думе за међународна питања, у разговору са новинаром „Известија“ потврдио је намеру да се спроведе таква акција. Парламентарац је нагласио да предстојећа седница заиста није ништа друго до „симетричан одговор“ Русије на покушаје Запада да нашој земљи укаже на разне „недостатке“.

Никонов је за „Известије“ набројао нова „проблематична питања“ САД. „Сваки трећи тамнопути Американац у одређеном периоду свог живота заврши у затвору“, подсетио је он и додао да је то добро позната чињеница.

„Поред тога, после познатог терористичког напада 11. септембра 2001. у САД се примећује јавна дискриминација арапског становништва“, додао је он. Управо због тога су, по речима овог депутата, на предстојећу седницу позвани „у првом реду“ представници амбасада, „како западних, тако и азијских земаља“, као и представници међународних организација за заштиту људских права.

САД обустављају рад USAID-а у Русији
Скандал око деловања USAID-a представља најозбиљнији конфликт у односима САД и Русије после инаугурације Владимира Путина. USAID је биo највећи страни спонзор руских невладиних организација, на чију подршку је трошиo преко 100 милиона долара годишње.

Виктор Аверков, експерт Центра за проблемску анализу, подсећа да је Министарство спољних послова РФ раније већ објавило извештај о кршењу људских права у САД и ЕУ. „Према томе, иза овакве иницијативе јавно стоји спољнополитички ресор и конкретно опуномоћеник за људска права Константин Долгов“, уверен је Аверков.

Ипак, експерт не искључује могућност да иза дотичне иницијативе може стајати и администрација председника државе. Аверков је претпоставио да и датум ове акције није изабран случајно. „Тешко је објаснити зашто се људска права у САД разматрају три недеље уочи председничких избора. Они очигледно рачунају да ће бити неког одјека. Није искључено да ће амерички медији обратити пажњу на овај догађај“, рекао је он. Аверков сматра да се Дума користи као полуга за контрапритисак у односима између ЕУ и САД, што симболизује повратак политике совјетско-америчких односа која је постојала до 1991. и заснивала се на принципу „а ви линчујете црнце“.

„Са гледишта ‘меке силе’, ван постојећег међународног контекста, та иницијатива се може оценити као позитивна“, додао је експерт. „Али у актуелном међународном контексту то противречи декларисаном ставу Русије према САД, поготово што се Обамина администрација минимално меша у руску политику – чак је и реакција Америке поводом одласка USAID-а била максимално уздржана.“

Коментатори сматрају да су у предстојећи „демократски рат“ увучени познати руски политиколози. Управо они су раније већ убедили Кремљ да проблем са критиковањем Русије по питању људских права може бити решен само уз помоћ полуге за контрапритисак. Неки експерти сматрају да је управо Вјачеслав Никонов главни идеолог овог пројекта.

Дарја Мазајева,